Početni udarac nam je odavno zadat. Sada je vreme završnog udarca. Od odnosa prema ovom zavisi da li će mo u šumu po štapove. Prosjačke ili ??? Zavisi od udarca.
Preporuke:
84
1
3
petak, 23 avgust 2013 11:49
hm
Sjajan i ozbiljan tekst čoveka koji se razume u materiju. Bravo za gospodina Jovanovića i NSPM.
Preporuke:
86
4
4
petak, 23 avgust 2013 11:52
thinking maize@ Drinko Končarević
Ja bih malo DEBLjE štapove, poželjno je da su RAUBOVANI u ČIŠĆENjU ZNA se ČEGA!? Pa kad KRENEMO da BOLI i da SMRDI, kao u dobra stara vremena Jego Sijateljstva! Uzgred, nije to nikakvo "kršenje ljudskih prava"! Za mene su PRAVA SEDAM MILIONA LjUDI IZNAD "prava" 8000 DEMBELA koji se u zemlji Srbiji izjašnjavaju kao POLITIKANTI, kao i 2-3000 NADRI "stručnjaka"& "novinara" i 2-3000 KOMPRADORSKIH "gazda"& tajkuna! Naravno, PODRŽAVITI SVU IMOVINU "SALFORD"-a, "Agrokor"-a i inih PIJAVICA Srbije, isplatiti iz vrednosne mase tih firmi MINIMALNE OTPREMNINE za te lopuže, kao i PRIMERENE SUME Rusiji, pošto su TAKO prane POKRADENE RUSKE PARE (šifra: Berezovski) i ostatak dati za unapređenje proizvodnje tih kurentnih firmi, kao i za GARANCIJE ruskim i kineskim bankama za kredite kojima bi se POKRENULA PROIZVODNjA u inim našim firmama! Ah da, OTPUSTITI 30000 PARTIJSKIH TRUTOVA sa DRŽAVNIH JASLI ili preraspodeliti ih u unutrašnjost! Jer, ŠTA će u Beogradu diplomac jagodinskog učiteljskog fakulteta, iz npr. Brusa!?
Preporuke:
77
5
5
petak, 23 avgust 2013 12:04
SRBOLJUB
STA reci ,a ne ispasti budala.Zivim u dalekooj zemlji ne sto volim ,nego sto moram ,sa suprugom dva sina rodjena ovde ,dva sina rodjena u SRBIJI,DVE SNAJE rodene u SRBIJI ,unukom rodjenim u tudjini.Sta ovo ima veze sa MMF.Nema direktne ali ima druge crnje i bolnije.Dali je SRBIJA toliko,siromasna da nemoze sebe da izdrzava,ili su prethodni i danasnji nosioci drzave-vlasti toliko sebocni,zli,neljudi i nesrbi da ih ne interesuje opstanak i buducnost SRBA i svih ostalih NARODA na tlu SRBIJE.Ja kao laik znam da je u svakome "demokrastom"drustvu duznik najbolji clan drustva,tuzan sam sto MOJA VOLJENA NEUTESNA BOL SRBIJA
Preporuke:
82
1
6
petak, 23 avgust 2013 12:09
sophie
Tekst je vrlo ubedljiv i, nadasve, tačan. Gospodin Lazar K. egzekutor jedne vrlo prljave i pogubne aktivnosti. Bio on svestan toga ili ne, on to jeste. Ne mogu da verujem da neko bude motivisan rodoljubljem(mada je i to sumnjivo), a da bude učesnik ovakvog projekta. Ako nije svestan šta radi, onda ne treba to da radi, a, ako je svestan šta radi, onda je problem više od etičkog. Imam utisak da se Lazar K. malo zaigrao.
Preporuke:
77
1
7
petak, 23 avgust 2013 12:22
1984
Ja, ipak, verujem u vojvodu bez Vojvodine, koji je uspeo da postane gordijev čvor na jarmu Srba.
Preporuke:
3
28
8
petak, 23 avgust 2013 12:38
SRBOLJUB
SRBIJO VOLIM TE VISE NIGO SAMOGA SEBE,ZIVIM SA SUPRUGOM ,DVA SINA RODJENA U TUDJINI,DVA SINA RODJENA U SRBIJI,DVE SNAJE RODJNE U SRBIJI,UNUKOM RODJENIM U TUDJINI,MOLIM VAS NEDAJTE SE DA VAS NOVI AVRAMI,MILANI PANICI VADE IZ EKONOMSKE PROPASTI U KOJU SU NA UVALILI ONI KOJI SU SRBIJOM VLADALI JOS 1980-A I DANAS VLADAJU NA NESRECU I STETU SVIH NAS SRBA I DRUGIH NARODA STO ZIVE U SRBIJI.JA SAM JE PO DRUGI PUT NAPUSTAO 2006,I TO JE TUGA-BOL NA SRCU ,I KAD BI MOJ BEZNACAJNI ZIVOT SLUZIO NA VASKRS HRISCANSKE,ISTINSKE SRBIJE NEBIH GA ZALIO JER GDE NAM JE POTOMSTVO GDE NAM JE BUDUCNOST ,ZAR CE NAM TO MMF DA IZGRADI UZ POMOC OVE NOVE MUDRIJASKE[SVAKA IM CAST NA DIPLOMAMA]ELITE.DALI SMO SVESNI DA SU SVI ONI VISE TUDJININ NEGO SRBI,JER SVA MOJA CETIRI SINA BEZ OBZIRA GDE SU RODJENI,SKOLOVALI SE I ODRASLI SA VREVENOM MENJAJU SVEST,STO VISE NIJE ISTINSKI SRPSKA.NE UZDAJMO SE U ONE KOJI SU POSLATI IZ TUDJINE DA NAS SPASU,JER TO NECE NI TI MUDRIJASI I BOGATASI KOJI U SRBIJI ZIVE OD RODJENJA
Preporuke:
59
1
9
petak, 23 avgust 2013 13:15
Stradija
I onda stiže novi zakon o doniranju organa,bolje je prodati jedan bubreg odmah jer će kasnije uzeti obadva.
Preporuke:
55
1
10
petak, 23 avgust 2013 13:44
Goran Jevtović
Ono što je NATO u politici, to vam je MMF i Svetska banka u ekonomiji.
Mehanizmi smišljeni da porobe ovakav svet i stvore globalizovani (robovlasnički) Novi svetski poredak gde ćemo imati jednu Svetsku vladu.
Tačka.
Tekst je inzvaredan, čestitke autoru.
Preporuke:
87
8
11
petak, 23 avgust 2013 14:22
Nema nista za Dz
Ovo se zove dobar tekst a ne nabacivanje povrsnih i populistickih teza. Medjutim osvrnuo bih se na par teza koje bi trebalo razraditi.Na kraju ove rasprave treba da podsetimo da na vrata MMF-a kucaju samo one zemlje koje su na prosjačkom štapu. Zemlje kojima niko drugi ne želi da pruži kredit. Znaci zemlje na ivici bankrota. Da li je onda MMF kriv kad te zemlje konacno i bankrotiraju ili ima i njihove krivice? Ni lekar ne moze uvek da spase pacijenta koji je na ivici samrti pa onda ne treba uvek kriviti MMF.Srbija, na sreću, ima mogućnosti za zaduženje u Kini, Rusiji i arapskom svetu, izvorima kredita koji je ne uslovljavaju kao što to čini MMF.Nije sasvim tacno. Prvo mogucnosti zaduzenja za budzet su ogranicene. Recimo vise godina je proslo dok nismo od Rusa dobili 200 miliona a ni to nije dovoljno. Drugo zaduzivanje za projekte je uslovljeno. Kinezi grade most, Rusi isporucuju svoje vozove, UAE uzima zemlju itd.
Preporuke:
25
0
12
petak, 23 avgust 2013 14:55
SRBOLJUB
Oprosstite mi sto VAM opet dosadjujum,voljena moja braco i sestre.Tuga je moja velika zvana SRBIJA U KOJOJ IMAM GROBOVE R0DITELJA-PREDAKA i cerke JELENE,a daleki tudji svet vratio se da sa suprugom i cetiri sina nastavim potomstvo DESPOTOVICA.Ovde je sada noc,a u mome srcu tuga-bol,ocaj za SRBIJOM koju evo''rodoljubi evropejci srpski''hoce da iscupaju iz svekolike propasti pomocu novih "HASBURGA"i drugih "Prijatelja SRBIJE"sto nam u u prvom ratu pobise trecinu naroda.Na moju veliku zalost sto sam nikogovic koji nema novac,moc, titulu ,silu i sve drugo sto bi mi trebalo pa da ih onako narodsko-seljacki [sto rekao moj pokojni cica SLOBODAN]dohvatim za kosulju ili revere pa onda privucem sebi pa onda od sebe drmnem o zid pa da ih priupitam,KADA TO VUCI POSTADOSE JAGANJCI.Pa to nije ni DARVIN u svojoj 'NAUCI O EVOLUCIJI'nije izveo a ovi danasnji EVRO EVOLUCIONARI,politicke vrhuske eto ubedjuju napaceni narod da ce nas vekovni srbomrzci pomoci i uvesti u EDEMSKI VRT-EVROPSKU UNIJU.
Preporuke:
50
1
13
petak, 23 avgust 2013 15:12
Cemu cudjenje?
Srbi koji dobijaju stipendiju od Zapada za studiranje, moraju i da rade za Zapad. Oni su vrbovani da rade za razne interese onih koji su im dali stipendije. Njima je svest promenjena i mozgovi isprani. To isto se desava i sa studentima iz drugih zemalja. Oni se prevaspitavaju, posle studija se vracaju u svoje zemlje da izvrse zadatke Zapada. Vucic nije izabrao Krstica, Krstic je nametnut Srbiji.
Preporuke:
57
4
14
petak, 23 avgust 2013 15:48
Brane2
Prvo, ni Kinezi ni RUsi se baš ne ubijaju od želje da kredit daju bilo kome. Koliko je bilo objavljeno, i njima je važna fiskalna disciplina.
Ako sam pravilno shvatio izloženo, dogovor sa MMF je nužan za sledeći RUSKI kredit između ostalog.
Drugo, MMF je tu predstavljen u dosta isrivljenom svetlu. Jeste, preko njih ide onaj ko mora ali ima i solidno objašnjenje zašto je to tako.
Oni koji su blizu bankrota, su tamo s a dobrim razlogom. Ufoteljili se foteljaši, pare ide gde ne treba i svi održavaju tu situaciju iz svojih interesa. Kad stvari dođu do dna - MMFa, potrebne su promene od kojih su pre toga svi bežali. Zato se i prodaje pre te tačke sve drugo.
Taj momenat nije u članku ni pomenut.
Suma sumarum, nema više "traženja nove politike". To što ste našli dosad, to vam je. Ako radi, radi. Ako do sad nije radilo, vreme je da radite što vam se kaže.
Preporuke:
7
33
15
petak, 23 avgust 2013 15:55
Živorad
Paranoičan tekst.
Ako imate lošu privredu onda zavisite od MMF-a i to je to.
A što bi Krstić uništio Srbiju i šta je to ako veliko u našoj ekonomiji što treba da se uništi?
Ispada da kompletna vlada radi za nekoga a kao patriote sede za kompovima i protestuju.
Kao da privreda nije uništena još u osamdesetim. Pa lično sam sedeo u fimi koja je lagerovala proizvode za koje je bilo sve manje kupaca.
Sve veći deo proizvodnje išao je u skladište a sve manji na tržište. A rukovodstvo je izjavljivalo kako neće dopustiti da se proizvodnja smanji. (u Bibliji ima ceo pasus za to)
I tako to može do prekosutra pisati.
I tako je bilo sa većinom preduzeća u to vreme.
Preporuke:
16
44
16
petak, 23 avgust 2013 16:01
Vlada
Kad već pozivaju stručnjake iz inostranstva, zašto ne bi pozvali gospodina Jovanovića da bude ministar? Ali, naravno da se to neće dogoditi, a znamo svi i zašto.
Preporuke:
23
1
17
petak, 23 avgust 2013 16:45
AMIR ČAMDŽIĆ 1
Na vrata MMF-a kucaju samo one zemlje koje su na prosjačkom štapu. Zemlje kojima niko drugi ne želi da pruži kredit. Srbija, na sreću, ima mogućnosti za zaduženje u Kini, Rusiji i arapskom svetu.
Pokušat ću da se osvrnem samo na tekst sa stručnog aspketa bez da ulazim ni u hvalospjeh a ni u kritiku lika i djela ministra finansija jer ne znam niti čovjeka lično a niti sam vidio rezultate njegova ministrovanja.
U vezi sa početnom tezom autora i sam sam saglasan da je mnogo bolja opcija zaduživanje kod arapskog svijeta, u Kini ili Rusiji nego kod lihvarskog MMF-a.Mnogo su povoljniji uslovi kredititiranja a uz sve to država neće biti izložena ucjenjivačkim političkim pritiscima jer ne treba zaboraviti da je MMF samo produžena ruka NATO pakta...
Nastavit će se.
Preporuke:
24
1
18
petak, 23 avgust 2013 16:59
AMIR ČAMDŽIĆ 2
’MMF je jednostavno pretpostavio da se tržište brzo pojavljuje da zadovolji svaku potrebu, a u stvari, mnoge akrivnosti države nastaju baš zbog toga što tržište ne uspeva da ponudi osnovne usluge.’[3]
Tačno.Ne može se sve prepustiti "nevidljivom tržištu".Posebno u propalim ekonomijama u kojima tržišta gotovo i nema.Država mora intervenisati u privredu i stvoriti klimu za razvoj tržišnih odnosa.U ovakvoj katastrofalnoj ekonomskoj situaciji ja bih namjerno išao na "štampanje novca" pa i bez pokrića koji bih upumpavao u privredu a time bih anulirao efekte infolacije.Inflacija i ne mora biti loša ako njome potstiće razvoj privrede i proizvodnje, ali je jako loša ako se novac troši samo na budžetske potrebe.Znači zaduživanje kod kreditora u inostranstvu (Rusija, Kina, arapski svijet i dr.) i "štampanje novca" i svaki dinar u privredu uložiti...
Preporuke:
20
1
19
petak, 23 avgust 2013 17:07
AMIR ČAMDŽIĆ 3
MMF je ponikao u doba kada je neoklasični model ekonomske politike bio preovlađujući ekonomski pogled na svet i doslovno ga je sprovodio od svog osnivanja. Specifičnosti svake pojedine situacije i promene tokom vremena bile su uglavnom zanemarene. Ovo se najbolje ogleda u programima "pomoći"’ koje je MMF pružao nesrećnim zemljama pretežno u Latinskoj Americi od 1980-ih godina. Različitost u nacionalnim institucijama, njihov kapacitet delovanja, stepen razvoja i specijalizacija u proizvodnji bili su gurnuti u stranu. MMF je imao svoj čvrsti način gledanja na stvari i to je strogo sprovodio.
Tačno.Veliki problem sa MMF-om je taj što isti striktno diktira uslove samog trošenja kredita i time direktno narušava ekonomski suverenitet države.Drugi kreditori to ne rade, već se zadovoljavaju samo garancijama o vraćanju kredita.MMF kreira politiku država...
Preporuke:
24
1
20
petak, 23 avgust 2013 17:13
AMIR ČAMDŽIĆ 4
MMF je uz Vašingtonski konsenzus kao uslove za davanje kredita obećao "lep i mirisan ružičnjak" u pogledu ekonomskog boljitka. Bez obzira na sprovođenje navedenih mera, rezultati su očigledni:
Zemlje Latinske Amerike nikada nisu prerasle iz zemalja izvoznica prvenstveno primarnih proizvoda u izvoznike proizvoda visoke tehnologije.
Sprovođenje takve ekonomske politike uvodilo je zemlje Latinske Amerike u krize i bedu jer su bile prinuđene da sprovode savete i zahteve koji su obraćali vrlo malo pažnje na raspodelu dohotka i jednakost. Uz navedeno, krediti i njihovo reprogramiranje bilo je takvo da zemlje dužnici ne bi nikada mogle da se izvuku iz dugova. To je cilj svake banke.
Tačno! Upravo MMF i kod nas na prostorima bivše Jugoslavije kreira "ekonomsku politiku" na svoj način, jer upravo sam MMF nas tjera na privatizacije pod svaku cijenu koje se u osnovi pretvore u "ozakonjenu pljačku" društveno-ekonomskih dobara cijele nacije...
Preporuke:
21
1
21
petak, 23 avgust 2013 17:17
AMIR ČAMDŽIĆ 5
Šta se u stvari dogodilo? Umesto obećanih i očekivanih "ruža", stiglo je samo "trnje". Nobelovac Krugman objasnio je događaje na sledeći način:
"Pre jedne decenije, Vašington je sa samopouzdanjem ubedio zemlje Latinske Amerike da će, ako se otvore za stranu robu i kapital i ako privatizuju državna preduzeća, doživeti veliki skok u privrednom rastu. Ali, ovo se nije dogodilo. Argentina je katastrofa. I Meksiko i Brazil, smatrani su do pre nekoliko meseci kao uspešne zemlje, ali danas je u obe zemlje dohodak po stanoviku samo malo veći od onog koji je bio u 1980. godini. Zbog toga što je došlo do oštrog povećanja nejednakosti, većina ljudi je verovatno postala siromašnija nego što je to bila pre 20 godina.
Potpuno identičan scenario imamo od 1989.godine na prostorima tadašnje i nakon 1992.godine bivše Jugoslavije.MMF je "srušio" Jugoslaviju.Čitao sam određene knjige o tome kako je MMF upravo "tjerao" Jugoslaviju" u socijane nemire i bankrot...
Preporuke:
23
1
22
petak, 23 avgust 2013 17:21
AMIR ČAMDŽIĆ 6
Zbog čega nije reforma donela obećane koristi? To je teško i uznemirujuće pitanje. I ja sam takođe mnogo razmišlao o tome, ali ne uvek i o Vašingtonskom konsenzusu; ali sada je vreme kao što kaže Brad DeLong sa Berklija, da ocenim svoje verovanje o tržištu. Moje uverenje da smo pružali dobar savet dobija nisku ocenu. Treba imati simpatija za latinske političke vođe koji nastoje da ublaže zanos o slobodnom tržištu i koji sa više napora štite radnike i siromašne slojeve."[5]
Volio neko Marxa ili ga ne volio ipak Marx je rekao istinu.Da kapital ima samo jednu funkciju da oplođuje samog sebe i da nije garant da će donijeti boljitak radništvu a što se vidi i danas.Ma kako radništvo "naizgled bolje živjelo" u odnosu na koncentraciju kapitala sve je siromašnije (omjer bogastva na jednoj strani i siromaštva na drugoj)...
Preporuke:
17
0
23
petak, 23 avgust 2013 17:24
AMIR ČAMDŽIĆ 7
Argentina i Brazil, kao dve zemlje koje su bile poznati i stari ekonomski "delinkventi" i koje su bile najveći dužnici MMF-a, odlučile su još 2005. da isplate svoje dugove MMF-u i to pre roka dospeća obaveza.[6] Mađarska je unapred isplatila dugove MMF-u i zatvorila njegovu kancelariju u Budimpešti jula 2013. Nama je bitan primer i Slovenija, zemlja koja se u reformama od samog početka oslonila na "domaću pamet" i klonila se finansijskog radikalizma, ne sprovodeći univerzalne, gotove "recepte" i savete iz inostranstva, pre svega MMF-a. Ove zemlje ne žele više da prihvate pustoš koju za sobom ostavlja MMF. Grčka i Španija su godinama pod jarmom stezanja kaiša i kakav je ishod takve politike? Zaposleni su u stalnom štrajku, zemlje su pod barikadama i u plamenu, a vlada opšte i dugoročno beznađe.
Drugo, MMF je tu predstavljen u dosta isrivljenom svetlu.
Wow, a po tebi ispada da je MMF nekakva ekonomska verzija milosrdnog andjela. Order out of chaos, brrr iluminati primenjuju svoju filozofiju na Srbiji. Ko je uopste postavio te foteljase, isti oni koji po tebi kao hoce da ih indirektno smene. Sto se MMF ne bavi malo sa USA koje su na granici ekonomske propasti. Ko radi suprotno od svoje neoliberalne politike i davi sa nametima i najmanjeg privatnika; ah da, zaboravio sam liberalizam je rezervisan samo za velike korporacije. Neka MMF ne salje 'economic hitmen' kao sto je Krstic, nek se ostavi plata, penzija, poreza i pdv-a pa ce se ljudi snaci i regulisati i sami (sto i jeste pretpostavka liberalizma) nece im ni zajam trebati. Cemu toliki porez kad je sve vec navodno privatno.
Preporuke:
20
2
25
petak, 23 avgust 2013 18:01
AMIR ČAMDŽIĆ8
Završni komentar!
Svaka država treba dobro paziti od koga posuđuje.Mislim da nije svjededno čiji je novac i ko posuđuje iz razloga što će neko za dug poslati "Sedmu flotu" i "bombardovati" a neko neće a niti ima efektivnu moć da "dužnika bombarduje".Arapske zemlje neće nikoga "bombardovati" zbog duga a niti će Rusija jer to nie u ruskoj tradiciji kao zemlji koja je pretežito gotovo uvijek bila na strani pravde (slobodan sam da kažem uvijek, posebno u najnovijoj historiji).
Znači nije svejedno kome duguješ...
Preporuke:
20
2
26
petak, 23 avgust 2013 18:36
kolubara
treba reci istinu, srbija nema svoju politiku ,srbija nema svoje politicare!jugoslovenska politika propasti srbije nije politika srbije vec politika hrvata broza, jugoslovenski politicari nisu srpski politicari vec zastitnici interesa jugoslavije i desetina hiljada ostavljenih nacionalnih kadrova bivsih jugo drzava.
Preporuke:
19
2
27
petak, 23 avgust 2013 18:47
Crnoje
Slozio bih se sa autorom oko vecene napisanog oko tehnokratskog MMF-a, ali autor zaboravlja strukturu akcionara tog MMF-a; da su SVE zemlje u razvoju tamo zastupljene u vlasnickom kapitalu i donekle u odlucivanju; da nama tehnologija za razvoj treba da dodje sa zapada a ne sa istoka; da Kina daje jeftine kredite samo ako kupujete nesto od njih, ali u suprotnom ti krediti nijesu vise jeftini; da od MMF-ovog Article IV zavisi kreditni rejting Srbije, te da ce Srbiji pasti kreditni rejting ukoliko ne napravni aranzman sa MMF-om, sto ce dovesti da kupuje novac na trzistu sa 15% kamatama, kao sto je to radila (pret?)prosle godine u aprilu-maju; da je novac vec poceo da bjezi iz Srbije, te da ce reserve pasti za 30% do kraja godine ako se nesto uradi I smire investitori; da je 35% depozita u Srbiji po vidjenju I oni mogu danas da odu ako im je volja; da je 75% kredita izdatih u evro ili stranoj valuti i da pad dinara od samo 20% moze da napravi haos i bankrotstvo pola Srbije...
Preporuke:
10
1
28
petak, 23 avgust 2013 19:03
Crnoje
Emerging markets central banks’ reserves drops $81bn - FT.com
Central banks in the developing world have lost $81bn of emergency reserves through capital outflows and currency market interventions since early May, even before renewed turmoil in emerging markets.
The figure, which excludes China, is equal to roughly 2% of all developing country central bank reserves, according to Morgan Stanley analysts, who compiled the data from central bank filings for May, June and July.
However, some countries have suffered more precipitous drops. Indonesia has lost 13.6 per cent of its central bank reserves from the end of April until the end of July, Turkey spent 12.7% and Ukraine burnt through almost 10%. India, another country that has seen its currency pummelled in recent months, has shed almost 5.5% of its reserves.
“Ultimately most of the countries with large current account deficits will have to hike rates by more if they want to better protect their currencies...”
Preporuke:
6
0
29
petak, 23 avgust 2013 19:20
Crnoje
Zaboravih jos samo da dodam da Srbija od izvoza ne moze da servisira ni kamate na uzete kredite. To je zemlja u bankrotstvu! A mi toboze mozemo da biramo i planiramo, sta bi to nama trebalo i sta bi mi to htjeli? Srbija je druga GRCKA: propala drzava sa propalom privredom, korumpiranom elitom, sve starijim stanovnistvom i skoro nikakvim izgledima da bilo sta promijeni. Tacka!
ps. E sad se vi pita(j)te (ili ne pitate?) ko je kriv za sve to i da li treba takve krivicno ganjati ili odmah Krstica razapinjati, prije nego je bilo sta uradio!
Preporuke:
14
2
30
petak, 23 avgust 2013 19:30
Samuilo prostačina
Dajte Amira Čamdžića da nas spase.Čovek održa govor.Mogao bi na Akademji nauka kao pristupnu besedu.Nema veze Musliman?Svako pametan i častan može da uzjašii na našu grbaču.Sve smo ih izdržali.Kad smo Turke i ove ćemo.Ajde Amire uzmi kormilo pa udri kako vakat i knjige indžijele kažu pa da nas bog vidi.Gore ne mere bit
Preporuke:
7
8
31
petak, 23 avgust 2013 19:31
@Nema nista za Dz
Niko i ne traži ništa za DŽabe. MMF može da odobri kredit uz TRŽIŠNU kamatu i da traži deponovanje odgovarajućeg iznosa deviznih rezervi na ime GARANCIJE za slučaj nemogućnosti otplate kredita. I tu je kraj. Zašto MMF traži od zemlja kojoj je odobren kredit da menja svoj zdravstveni i penzioni sistem, radno zakonodavstvo, način naplate poreza, sistem uvoza i izvoza...ukratko svoj društveni, politički i ekonomski sistem? Kakve to veze ima? Zamislite banku koja uslovljava odobravanje gotovinskog kredita nekom pojedincu time što će tražiti da majku strpa u starački dom, da decu ispiše iz škole i da ih zaposli kod privatnika za male pare i konačno da se razvede od žene jer nije zaposlena i nema izgleda da se zaposli. Kad bi neka banka tražila od vas takve "strukturne" reforme da bi vam odobrila kredit (pored toga što vam uzima kamatu i stavlja hipoteku na stan) vama bi bilo jasno da se radi o ludilu u visokom stepenu. Ali kad MMF to isto traži od čitavih država onda to svet smatra normalnim.
Preporuke:
28
2
32
petak, 23 avgust 2013 19:47
Neravnopravna borba
@Crnoje
Slozio bih se sa autorom oko vecene napisanog oko tehnokratskog MMF-a, ali autor zaboravlja strukturu akcionara tog MMF-a; da su SVE zemlje u razvoju tamo zastupljene u vlasnickom kapitalu i donekle u odlucivanju
Puno interesantnih zapazanja Crnoje. Drago mi je sto sam procitao vase komentare. Kod ovog gore navedenog moj problem je da je tacno da sve zemlje u razvoju ucestvuju u vlasnickom kapitalu i donekle odlucivanju ali ima tu malih zamki.
Prvo, najveci investitori imaju i najveci broj specijalnih prava vucenja pa tako razvijene zemlje i dalje imaju apsolutnu vecinu koja je dovoljna za donosenje odluka.
Drugo po meni i vaznije zemlje u razvoju (osim onih ozbiljnih tipa Rusija, Brazil...) kadrovski nisu osposobljene da prate i razumeju teme koje se razmatraju i o kojima se odlucuje. Vise je razloga ali najvaznije obim tema onemogucava da 1 covek prati sve osim povrsno a i oni nemaju dovoljno znanja da pariraju zapadnim strucnjacima koji mogu da se specijalizuju.
Preporuke:
6
3
33
petak, 23 avgust 2013 20:38
Drinko Končarević
thinking maize,
Nastupate žestoko. Čini mi se da bi mi problem naše ekonomije rešili za tren oka. Ne treba nam Jel.
Goran Jevtović,
Slobodan sam da Vas dopunim: a Haški tribunal u pravu.
Preporuke:
4
2
34
petak, 23 avgust 2013 20:40
AMIR ČAMDŽIĆ
Samuilo prostačina
Samuilo prostačina
Mislio sam više ne komentarisati, ali sam dužan odgovoriti Samuilu.
Mislim da uvijek može biti gore a i bolje.
Samo ja sam ipak u pogledu Srba optimista, jer znam da su Srbi pametan narod.
Srbi kao narod imaju kapacitet da izađu iz krize jer imaju plodnu zemlju, ravnice i žitnice (što ima garantuje samoodrživost u pogledu proizvodnje hrane a što je jako bitno a što mnogi ne shvataju koliko).
Zatim Srbi imaju jaku politiku (baštinici su jugoslovenske politike).
Ja da se pitam ja bih na neki način činio što je Tito radio.Na međunarodnom planu bih bio sa svima dobar i za Istokom i sa Zapadom a gledao bih interes svoje zemlje.Naravno ne bih se zanosio mišlju da preduzeće moje zemlje dobivaju poslove na Zapadu , već bih poslove nalazio na istoku (arapskom svijetu).Ljudi bez obzira na sve Tito je znao kako treba "plivati"...
Preporuke:
11
1
35
petak, 23 avgust 2013 20:42
Izvolite birajte
@onom sto pise @Nema nista za Dz
Niko i ne traži ništa za DŽabe. MMF može da odobri kredit uz TRŽIŠNU kamatu i da traži deponovanje odgovarajućeg iznosa deviznih rezervi na ime GARANCIJE za slučaj nemogućnosti otplate kredita. I tu je kraj. Zašto MMF traži od zemlja kojoj je odobren kredit da menja svoj zdravstveni i penzioni sistem, radno zakonodavstvo, način naplate poreza, sistem uvoza i izvoza...ukratko svoj društveni, politički i ekonomski sistem? Kakve to veze ima?
1. Krediti MMF nemaju trzisnu kamatu vec su kamate znatno nize od trzisnih i zato se zemlje obracaju MMF.
2. MMF ima svoje uslove za davanje kredita
- Rusija ima svoj uslov da da kredit Srbiji za zeleznicku infrastrukturu koji podrazumeva da Srbija od Rusije kupi lokomotive.
- Azerbejdzan daje kredit za koridor 11 pod uslovom da njihove firme ucestvuju u gradnji
- Kinezi slican uslov imaju da bi izgradili most
3. Komercijalne banke daju krdite bez uslova ali su kamate vise od ovih navedenih pod 2.
Preporuke:
4
5
36
petak, 23 avgust 2013 20:53
Treba da razumes kako svet funkcionise
@ onom sto pise @Nema nista za Dz
Zamislite banku koja uslovljava odobravanje gotovinskog kredita nekom pojedincu time što će tražiti da majku strpa u starački dom, da decu ispiše iz škole...
Moras da razlikujes ciljeve koje svaka institucija sebi definise. Zasto bi komercijalna banka zelela bilo sta od ovoga? Cilj komercijalne banke je profit. Komercijalna banka tako posluje sa pojedincima a tako posluje i sa drzavom. Jesi li cuo da komercijalna banka uslovljava drzavu kao MMF? Naravno da nisi.
Cilj MMF je da pomogne drzavama da izgrade snazne ekonomije (bar tako oni kazu http://www.imf.org/external/np/exr/facts/imfwb.htm) a ne da stvore sebi profit. To motivise MMF da postavlja uslove za koje oni misle da ce doprineti jacanju ekonomije. Drzava uslove ne mora da prihvati pa se zaduzi kod komerc. banke sa >7% kamate umesto kod MMF sa 2-3% kamate.
Uslovi MMF su bolni jer traze ono sto narod ne moze da izdrzi ali nije MMF doveo drzave na ivicu prosjackog stapa vec politicari.
Preporuke:
4
13
37
petak, 23 avgust 2013 20:56
Brane2
@C.H.O.A.M.
Wow, a po tebi ispada da je MMF nekakva ekonomska verzija milosrdnog andjela.
Ne, po meni ispada da ne može da bude dežurni krivac za sve.
A da se takav traži stalno po Srbiji, to je očigledno.
Preporuke:
2
6
38
petak, 23 avgust 2013 20:59
Mirko Grbić, Banjaluka
Pa ljudi moji zar ne vidite da je sam Bog odredio tako....da posljednji predsjednik Srbije bude bivši direktor jednog GROBLjA!
Preporuke:
18
2
39
petak, 23 avgust 2013 21:00
AMIR ČAMDŽIĆ
Mi nismo ni svjesni na kakvom "prirodnom resursu" hodamo i na kakvim "bogatim prirodnim resursima" žive Srbi i njihove komšije muslimani u BiH (Srpskoj i Federaciji.Ljudi sjeverozapdana Bosna (Srpska i Federacija) "leže na nafti" i samo je sada pitanje koliko ćemo biti pametni ili nećemo biti pametni da to iskoristimo i da ne doozvolimo da nam neko sve to ne "opljaha za džabane".Mi znamo ko danas "pljaha", ko "pali i žari2 radi nafte.E sad kad bi se napravila politička i ekonomska saradnja BiH, Srbija, Rusija.Da nas Rusija pomaže i da ne da "lešinarima da nam oči i mozgove piju", pa da se bratski dogovorimo da "ekspolatišemo bogastvo i živimo ko šeici od nafte".Nama će trebati moćan saveznik na međunarodnom planu protiv pljačkaša sa Zapada, a to mogu samo Rusija i Kina....
Preporuke:
8
1
40
petak, 23 avgust 2013 21:06
Aleksandar
Potrebno je potražiti i naći novi model za privredu Srbije.
Najbolje ekonomsko resenje za bilo koju zemlju Evrope (ukratko: sto dalje od MMF i privatizacije, a ECB mora pozajmljivati direktno drzavama a ne preko privatnih banaka koje tako mogu da pljackaju drzave kao sto su grcka, italija, portugal, Spanija itd.), a i inace ima program Levog Fronta u Francuskoj koji se zove L'humain d'abord.
Sve zemlje pokušavaju da obezbede energetsku bezbednost i nezavisnost. Veliki novac ulaže se posebno u istraživanje nafte i gasa. Nedavne informacije da Bosna i Hercegovina leži na nafti, ponovo je iniciralo traganje za nalazištima. Procenjuje se da na tim prostorima ima nafte za narednih 50 godina.
Samo trebamo biti pametni da ne dozvolimo "da među nas bacaju kost", pa kad se ko "psi izmorimo" da nas podjedanako pseći tretiraju i šutiraju.
Da budemo pametni da živimo od svojih resursa.
Preporuke:
7
0
42
petak, 23 avgust 2013 21:12
Crnoje
Glavni problem sa kojim će se suočiti g. Krstić je Nemoguće Trojstvo (impossible trinity, Mundell–Fleming model) koji kaže da država koja ima svoju valutu mora da BIRA između STABILNE VALUTE i vođenja stabilne MONETRANE POLITIKE.
Pojednostavljeno, država MORA DA BIRA IZMEĐU DVIJE OD TRI MOGUĆE OPCIJE: (1) slobodnog protoka kapitala, (2) stabilne valute i (3) nezavisne monetarne politike, tako što:
1) Možete da fiksirate kurs dinara tako da ne uništite rezerve centralne banke i uporedo održavate kontrolu nad tokovima kapitala ( kao što je to slučaj sa Kinom danas )
2) Možete da garantujete slobodan protok kapitala i da zadržite monetarnu autonomiju , tako što ćete pustiti da devizni kurs fluktuira ( poput Britanije, Kanade )
3) Možete da održavate slobodno krtanje kapitala i da istovremeno stabilizujete valutu , ali da napustite svaku mogućnost da u budućnosti prilagođavate kamatne stope u borbi protiv inflacije ili recesije ( poput Argentine danas).
Preporuke:
6
0
43
petak, 23 avgust 2013 21:19
Crnoje
Ukoliko fiksirate kurs previsoko, uništićete izvoznike, jer će im sve biti preskupo da uvezu, dok će izvoziti sa gubicima da bi došli do skupig deviza. Ukoliko ga fiksirate prenisko, uništićete domače proizvođače posebno niskoprofitne grane kao što je poljoprivreda i stočarstvo.
Ukoliko pustite da kapital slobodno kreće i da devizni kurs fluktuira, morate imati ogromne devizne reserve, koje će biti u mogućnosti da intervenišu protiv spekulativnog kapitala, i da garantuju depozite građana na štednju, te utičete na kamatne stope i inflaciju. Ovako veliki rezervni kapital je kao pravilo uvijek obično loše plasiran i prinosi na rezervama su mali, što će na privredu u razvoju, kao što je Srbija, negativno da utiče.
Ukoliko ostavite slobodni protok kapitala, uz stalne intervencije na zaštiti stabilne valute, ostajete uskraćeni mogućnosti da intervenišete po pitanju rasta kamatnih stopa i inflacije, koji na duži rok slabe valutu i vode njenoj devalvaciji.
Preporuke:
6
1
44
petak, 23 avgust 2013 22:01
Beloje
@Crnoje
Glavni problem sa kojim će se suočiti g. Krstić je Nemoguće Trojstvo (impossible trinity, Mundell–Fleming model)
Fino da neko nesto zna na ovom sajtu ali...Najpre Mundell-Fleming model se cesce oznacava terminom trilemma ali to nije tako bitno moze i impossible trinity.
Ono sto meni vise smeta je da se trilemma oznacava kao glavni Krsticev problem. Ne slazem se sa ovom konstatacijom iz prostog razloga sto to nije nesto na sta moze da se utice. Svaka zemlja ima isti problem samo je pitanje izbora kojim ce pravcem krenuti.
Za mene je ekonomija manji problem sa kojim ce se Krstic suociti. Tu su stvari manje vise poznate. Poenta je unaprediti pre svega duh ljudi da razumeju svet oko sebe, da se bave sustinom a ne formom i da shvate da ako pomazu jedni drugima to nas moze pokrenuti. Ne znam da li Krstic ovo moze ali ono sto bi mogao je da unapredi organizacioni menadzment koji u javnim sluzbama SKRIPI.
Preporuke:
2
2
45
petak, 23 avgust 2013 22:04
Mićunović
MMF nije finansijska nego davljenička organizacija. Oni ne daju pare za razvoj, nego za potop. Ima li neki kredit MMFa koji se oplodio? Nigde. Neće ni Krstić da se oplodi. Treba ga, kao agenta davljenika, kao činovnika MMF - oterati. Krediti se moraju oplođivati. Kredite koji se pretvaraju u dug, sve sa kamatom - otpisivati i ne vtaćati. MMF nema rizik, a mora da ima. MMF razvija demokratiju. On uslovljava davanje kredita gde će da se potroši. Nikada u razvoj. Krstiću - kupi pinkle i pankle i odlazi odakle si i došao. Kod Palme u Jagodinu ili kod Žike Vinogradara u Niš. Ili u Babušnicu. Poštuj korene.
Preporuke:
14
0
46
petak, 23 avgust 2013 22:23
Samuilo prostačina Amiru Čamdžiću
Hvala vam što me niste naopako razumeli.A moglo je.Ima ovde nekih mojih pajtaša koji bi od ovoga napravili skandal od navodnih uvreda.Pokušao sam da vam odam priznanje za tako veliki trud.Nije ovde lako napisati ceo pravi komentar(referat, naučni rad takoreći)).Prostor ograničen.Taman odrešiš jezik, nestanu karakteri.Što ih zovu karakterima kad tako brzo nestaju ,sam bog zna.Možda zato što karaktera , onih pravih, na zemnom šaru sve manje.Al eto,Hvala vam, što ste mi stvari objasnili .Čovek uči dok je živ.A i da umrem, ne mogu reći -umro mlad.Imam podosta godina a pamet ne dobih, nego gubim vreme ovde kao i svi mi.
Preporuke:
10
0
47
petak, 23 avgust 2013 22:26
Za onoga koji misli da razume...
1.
MMF je osnovan 1944. kao monetarna institucija čiji zadatak je bio isključivo da se stara o stabilnosti međunarodnog monetarnog sistema. Samim tim i njegove ingerencije su se ograničavale isključivo na delovanje u oblasti monetarne politike. Međutim, od kraja 70-ih godina MMF potpuno menja svoju delatnost i zajedno sa STO postaje jedan od promotera neoliberalne globalizacije. Ovi akteri dobijaju moć – MMF i STO formalnu a transnacionalne korporacije (TNK) faktičku, da diktiraju uslove pod kojima će pojedine zemlje imati pristupa svetskom tržištu roba, usluga i finansijskih sredstava. Ti uslovi su, najkraće rečeno, izmena društvenih, političkih i ekonomskih struktura tih zemalja u skladu sa interesima Imperije. Radi se, jednostavnije rečeno, o globalnim ucenjivačima.
Preporuke:
15
0
48
petak, 23 avgust 2013 22:28
Za onoga koji misli da razume...
2.
Kažeš da „moram da razlikujem ciljeve koje svaka institucija sebi definise.“ Slažem se. Ali mislim da nije normalno da jedna monetarna institucija sebi definiše kao cilj „pružanje pomoći“. Kao što mislim da bi bilo nenormalno da Crveni krst sebi definiše kao cilj davanje kredita.
Preporuke:
11
0
49
petak, 23 avgust 2013 22:34
Crnoje
Beloje, u jednom od komentara sam naveo da su depoziti po vidjenju vise od trecine kapitala, , da je rocnost veoma niska, da je odliv kapitala ogroman, samim tim, povezao sam nas sa postojecim smanjenjem kreditnih linija u globaku (deleveraging) koji prati ogroman odliv kapitala od nerazvijenih i u razvoju ka razvijenim drzavama. U takvim uslovima ce g. Krstic prvo morati da brine za stabilnost dinara, prije bilo kakvih organizacionih poduhvata, jer moze lako da dodje do kolapsa platnog sistema.
Dinar jeste precijenjen za 20-30% i to je u sadasnjim okolnostima nemoguce ni drzati ni pustiti da devalvira, pa ce MMF tu biti neki (da ga nazovemo) stabilizator) da bar kreditni rejting ne ode nanize, sto bi izazvala sudden stop i ogroman odliv kapitala i kolaps citave privrede.
Znaci, situacija je VEOMA ozbiljna, koliko god gdja Tabakovic prica price za malu djecu!
Preporuke:
10
0
50
petak, 23 avgust 2013 22:34
Živorad
Ne volimo istinu ali ništa ne pomaže. Voleti ne voleti ne menja situaciju.
Preporuke:
4
0
51
petak, 23 avgust 2013 22:36
Grgur
Srbija ce za 50 godina potpuno izaci iz krize. Tada ce nas biti oko dva miliona i nece biti nezaposlenih, socijalno ugrozenih i stambeno neresenih.
Preporuke:
10
0
52
petak, 23 avgust 2013 22:42
teletabis
Ma ljudi bre, mi smo bankrot, čabar, kako da vam kažem, propali dibiduz, samo što još neki mesec to kriju od nas. Recimo kad prođu izbori na KiM i recimo srbi glasaju na tim izborima i daju legitimitet toj kvazi državi, javiće nam da smo propali. Onda ni ovi korisni idioti vlasti im više ne trebaju a i mi im đuture ne trerbamo.
Pa kome trenjba sirotinja za prijatelja i poslovnog parenera???
I šta to Srbija ima od privrede???
Kad odbiješ zaposlene u državnim firmama, agencijama, zdravstvu, sudstvu, školstvu, vojsci i sl., koji samo troše pare, i uporediš nezaposlene na birou i one koji rade u privredi biće i budali jasno kakva nam je situacija.
Nama i gospod Bog ne može više pomoći.
Zabijmo glavu još dublje u pesak, zadnji deo istrćimo, pa šta nam bude.
Preporuke:
7
1
53
petak, 23 avgust 2013 23:46
Nerazumko
@Za onoga koji misli da razume...
Kažeš da „moram da razlikujem ciljeve koje svaka institucija sebi definise.“ Slažem se. Ali mislim da nije normalno da jedna monetarna institucija sebi definiše kao cilj
Koga su novci toga je i politika druze moj uvek tako bilo i uvek ce tako i biti. Ne zaboravi MMF nije institucija svih drzava clanica kao recimo UN vec institucija vlasnika kapitala zato od njih ne treba ocekivati milostinju a svaka drzava ako hoce aranzman ima mehanizme da kaze ovo hocu ovo necu i da na osnovu postignutog dobije onoliko para koliko ispregovara.
Niko Srbiju ne sprecava da pregovara sa Kinom, Rusijom, Emiratima ali je problem sto ni oni ne daju pare na lepe oci tako da je na donosiocima odluka da stave na papir sve sto mogu da dobiju/izgube podvuku onda crtu i kazu ovo je najisplatljivije. To ne mogu ja da uradim a ne mozes ni ti jer mi ne pregovaramo pa ni ne znamo sta je na stolu da bi mogli da podvucemo crtu.
Preporuke:
4
1
54
subota, 24 avgust 2013 00:37
Beloje
@crnoje
Vidi. Da ne ulazim u makro indikatore vec iz politicke vizure. Dolazak MMF su najavili i Vucic i Pacic pre vise meseci. To znaci da oni znaju da para nema tako da MMF dolazi bez obzira na Krstica pa nema potrebe da decka ovde prozivaju.
Kada vec MMF dolazi mislim da ne treba praviti paniku oko sudden stop jer dolaskom MMF smo kupili jos koju godinu. E sada da li ce tada doci do bank run to je pitanje uspeha strukturnih reformi i to ne samo finansijskih vec i generalno drustvenih reformi. Ne mislim da MMF i Krstic nam zadaju zavrsni udarac kao sto pise autor jer od nas zavisi sta mozemo da dogovorimo. Mislim da nam je drzavna analitika na niskom nivou a bez toga tesko da mozemo prepoznati sektore u koje treba ulagati. Isto se plasim da su nam veca omca oko vrata ovi autoputevi koji se kao grade jer meni nije poznato da je uradjena ikakva studija isplativosti. Ako to ne krene da vraca novac onda ce nam omcu zategnuti nasi prijatelji koji su nam te kredite dali. Duga prica...
Preporuke:
2
1
55
subota, 24 avgust 2013 01:56
Kresimir
Ako poziva inozemne braniteljeonda mora zvati Petera Handkea za KraljaSrbije i Mr. Paula Krugmana zapremijera.
Preporuke:
3
1
56
subota, 24 avgust 2013 02:59
Beloje
@ Crnoje
1) Možete da fiksirate kurs dinara tako da ne uništite rezerve centralne banke i uporedo održavate kontrolu nad tokovima kapitala ( kao što je to slučaj sa Kinom danas )
Ovde imas gresku. Fiksni kurs upravo moze da unisti rezerve centralne banke (tj. da bi odrzala stabilnost kursa cent. banka mora da intervenise na deviznom trzistu sto vodi smanjenju dev. rezervi) dok kod fluktuirajuceg to nije slucaj. Ostalo je ok
Preporuke:
5
1
57
subota, 24 avgust 2013 04:23
srb a ne srp
Nije zavrsni,bit ce jos zaduzenja.Dokle god ima zita i ruda biti ce i zaduzenja.Ali,Student jos nije zapalio zito,a bogami ni brodic u Suezu jos nije potopljen,Sreca.Istrajanost unapredjuje ,opreznost je pozeljna.
Preporuke:
5
0
58
subota, 24 avgust 2013 09:25
Andro Lutak
Sa Krstićem uspostavljena (mada ne-objavljena) koalicija Đilasov DS - Vučićev SNS će svakako iskoristiti "mladog stručnjaka sa Jejla" za pomor siromašnih penzinera koji su balast "napretku ka Eu".
Jer zašto oni, gazde, da "prljaju ruke", kada mogu da narodnim parama plate dželata iz Amerike.
Preporuke:
5
0
59
subota, 24 avgust 2013 10:57
Za Nerazumka
Kažeš: "Koga su novci toga je i politika"
Tačno, uz jedno malo preciziranje. Novci mogu da budu kod banke, mogu da budu kod zelenaša a mogu da budu i kod mafijaša.Svako od njih će imati različitu politiku.
Preporuke:
3
0
60
subota, 24 avgust 2013 12:05
Od nerazumka
@ za onog ko pise Za Nerazumka
Kažeš: "Koga su novci toga je i politika"
Tačno, uz jedno malo preciziranje. Novci mogu da budu kod banke, mogu da budu kod zelenaša a mogu da budu i kod mafijaša.Svako od njih će imati različitu politiku.
Fine niko te ne tera da ides ni kod jednih ni kod drugih ni kod trecih. Niko tenije terao ni da trosis vise nego sto imas zato nemoj da krivis zelenase, banku ili mafijase sto si sam bio lakomislen.
Preporuke:
5
1
61
subota, 24 avgust 2013 13:18
Za nerazumka
"Niko te nije terao da trosis vise nego sto imas zato nemoj da krivis zelenase, banku ili mafijase sto si bio lakomislen."
Stvari su ipak malo složenije.
Recimo,imam 200.000 ljudi koji žive od poljoprivrede. Onda STO ili EU donesu propis da moji poljoprivredni proizvodi nisu po standardima tih nadnacionalnih organizacija i ja više ne mogu da izvozim te proizvode a klimatski uslovi su takvi da onih 200.000 ljudi ne mogu da se preorijentišu na neku drugu proizvodnju. Sad više nemam prihode od izvoza a imam 200.000 nezaposlenih - sa članovima porodica 800.000 ljudi bez sredstava za život.
Grčka je taj problem rešila tako što je deo tih ljudi zaposlila u javnom sektoru. Izbor pred koji je stavljena je bio ili predimenzioniran javni sektor znači prekomerna budžetska potrošnja, ili demografska katastrofa. Grčka se opredelila za prvo.
To je samo jedan detalj iz grčke priče (koja je će biti i naša) a u kojoj mafijaš pripremi teren za zelenaša a onda njihova žrtva bude proglašena za lakomislenu.
Preporuke:
5
0
62
subota, 24 avgust 2013 14:04
Za Nerazumka
Drugi detalj o "lakomislenim" Grcima je kupovina od Nemačke podmornica a od Francuske helikoptera i fregata u iznosu preko 5 milijardi evra. Kao članica EU i NATO praktično je bila primorana na taj trošak.
Preporuke:
6
0
63
subota, 24 avgust 2013 14:56
Nerazumko dosadjuje
@ za onoga sto pise nerazumku
Los ti je primer. Doha runda pregovora STO o poljoprivrdnim proizvodima nije okoncana jer regulisanje ove oblasti ne odgovara razvijenim zemljama. Morale bi da ukinu visoke subvencije svojim poljoprivrednicima sto bi im unistilo proizvodnju hrane. To je i razumljivo jer zamisli da zbog nekonkurentnosti EU postane zavisna 100% od uvoza. Zamisli sada neka zemlja X objavi im rat. EU bi morala da kapitulira zbog gladi. Poljoprivreda je strateska grana i to je razumljivo.
Inace sto se tice prepreka za proizvode iz zemalja u razvoju to se slazem da postoji ali nemoj da ih precenjujes. SIMPO moze da izvozi namestaj bez problema ali nije konkurentan. Visokoprofitabilna zdravstvena industrija moze da se razvije i u Srbiji i da stranci dolaze ovde na operacije. Trenutno najbrze rastuci ICT ko sprecava Telekom da kupi Dojce telekom? Niko. Ali nema se para.
Nisu prepreke ono sto nas koci vec nedostatak znanja i inovativnosti.
Preporuke:
0
3
64
subota, 24 avgust 2013 15:03
Nerazumko i dalje
@za onoga sto pise Za Nerazumka
Drugi detalj o "lakomislenim" Grcima je kupovina od Nemačke podmornica a od Francuske helikoptera i fregata u iznosu preko 5 milijardi evra. Kao članica EU i NATO praktično je bila primorana na taj trošak.
Primorana? Mislis stavili su Merkel i Sarkozi pistolj na celo Papandreua i primorali ga? Nece biti da je tako. Stvar je jednostavna Grcka stavi na papir sta sve dobija od clanstva u EU i NATO. Sve to pretvori u cifre. Onda to isto uradi i sa rashodnom stranom. Podvuce crtu. Utvrdi da li je u plusu ili u minusu i onda kaze mi hocemo/necemo da budemo u EU/NATO.
Sumnjam da Grci rade takve analize a o nasima i da ne govorim pa su i rezultati takvi kakvi su.
Verujem recimo da ti kad hoces da posadis krompir na svojoj njivi a nemas para pre nego sto uzmes kredit od bankara/zelenasa/mafijasa stavis sve na papir, ukalkulises rizike i proveris isplativost. E vidis drzave to ne rade pa onda nemoj da se cudis sto ih zovem lakomislenima.
Preporuke:
3
1
65
subota, 24 avgust 2013 15:23
Bojan M
Mislim da je jedini izlaz bankrot,ali za to je potrebno steci uslov, koji je najvazniji ,a to je da mozete samostalno da nahranite narod.
Ne elaborira mi se dalje ali ovo je kljuc resenja problema za svaku vlast u Srbiji.
Mislim da ima ljudi koji ovo shavataju,ali je pitanje
da li im se dopusta da to urade.
Preporuke:
2
2
66
subota, 24 avgust 2013 16:53
Crnoje
@Beloje,
vasa interprtacija napisanog je cini mi se vise radi toga da se ima nesto da kritikuje, nego sto je to u tekstu napisano. Ako u tekstu se paze u nastavku poput Kine i ako toj Kini rastu rezerve bar do juce), onda komentarisite primjer Kine koji sam naveo i ne generalizujte ako sam naveo tacno na koga sam i na sta mislio!
Usotalom vi ste do sada kritikovali napisano. Ne vidim da vam neko brani da iznesete svoj pogled sta treba i kako uraditi, jer ne vidim sta vi to uoste zastupate?
Ako sam napisao da Srbija ne moze od izvoza da finansira ni otlatu vec zaduzenog, onda ne mozete da ocekujete da ce g.Krsic da prvo da se posveti reorganizaciji sistema, uprave i administrracije, ako mu gori vatra u kuci!?
To iskljucuje mogucnost da se bilo sta investira jer nema od cega da se investira, jos manje da vi mozete da planirate nesto praznih dzepova!
Preporuke:
1
0
67
subota, 24 avgust 2013 17:47
Beloje
@Crnoje
Crnoje ja se generalno slazem sa vasim opservacijama. Da pisem sta treba raditi treba mnogo vise mesta nego sto komentari dopustaju a i treba da se upoznam sa makro indikatorima Srbije da ne bih pricao napamet. U tom smislu mogu da dajem generalne sugestije sto ne volim jer to smatram neozbiljnim. Mere se mogu predlagati tek na osnovu dobrog poznavanja makro situacije u zemlji, regionu i trgovinskim partnerima. Zato i kazem da su Srbiji potrebne strukturne reforme koje ce omoguciti investicije zasnovane na pozitivnom NPV a ne na politickim odlukama.
Kratkorocno, ako je situcaija kako navodite a verujem da jeste mogu uglavnom samo da potpisem ono sto ste i sami rekli. Jedino sto smatram da bez obzira na zaduzenost privrede treba polako devalvirati precenjeni dinar i paralelno omoguciti financial deepening (ne znam nas izraz) kako bi se uvodili novi finansijski instrumenti, smanjiti obavezne rezerve banaka kako bi kapital bio jeftiniji (evo vec nemam mesta)
Preporuke:
0
0
68
subota, 24 avgust 2013 17:54
Beloje strikes again
@Crnoje
Ukinuti drzavne garancije depozita, finansijski opismeniti narod (ovo sad nabacujem), uvesti mobilno bankarstvo (sto Telenor koliko vidim planira) kako bi se prosirila dostupnost kapitala a pojeftinile transakcije i kao sto rekoh nabacujem.
Dosta je mera koje treba razmotriti ali je potrebna malo ozbiljnija analiza nego ova koju ja pisem izlezavajuci se na trosedu. Svakako sve kratkorocne mere su tu samo da ugase pozar i zato ja i ponavljam kao papagaj da nam trebaju stukturne dugorocne reforme jer tek tada ce biti i kapitala za investicije. Sada kada treba gasiti pozar iluzorno je razmisljati da Krstic (iko) moze da obezbedi investicioni kapital.
Preporuke:
0
0
69
subota, 24 avgust 2013 18:05
Brane
Ne kuca Srbija na vratra MMF-a...poslali su oni koga treba da sredi stvari u Srbiji. Pitajte kako je Krstić stigao u Ameriku i šta je radio u ''MEKINZIJU'', ali pišite o tome...Imidž Krstića kao i imidž svojevremeno Đelića na isti način je dirigovana štamta priredila...Pazite : uši mrdaju magarcem!
Preporuke:
4
0
70
subota, 24 avgust 2013 18:11
Za Nerazumka
Da, Grčka je bila primorana da kupuje fregate, helikoptere i podmornice od Nemačke i Francuske. O tome je Danijel Kon Bendit podneo izveštaj u Evropskom parlamentu pa možeš malo da proguglaš i proveriš.(Uzgred "Crveni" Deni mi uopšte nije simpatičan ali povremeno iznese interesantne podatke).
A što se tiče konkretne metode primenjene da se Grčka primora na ovu kupovinu - od vremena kolonijalnih ratova ove dve zemlje su se usavršile . Danas koriste mnogo rafiniranije metode.Repertoar im je veliki ali ja nemam tu vrstu maštovitosti tako da zaista ne znam koju su "kvaku" našli za Grke.
Ali princip je sledeći. Pozivajući se na načelo slobodne razmene i konkurencije, u zemlji-žrtvi se unište sve delatnosti koje mogu uspešno da konkurišu zemljama Centra. Pri tom su argumenti kojima se dokazuje da je žrtva kršila načelo konkurencije najčešće besmisleni.
Preporuke:
6
0
71
subota, 24 avgust 2013 18:12
Za Nerazumka
2.
Grcima su desetkovali maslinjake, proizvodnju sireva od kozjeg i ovčijeg mleka gde su imali apsolutnu prednost (i bili jaka konkurencija Francuzima), Hrvatima će da zatvore brodogradilišta (jer su jaka konkurencija Britancima i Holanđanima), nama su uništili građevinarstvo i mostogradnju gde smo bili u evropskom vrhu, Bugarima su uništili povrtarstvo u kome su bili evropski No1, itd.
Kad promoteri principa konkurencije,STO i Brisel,sa argumentima tipa - gramaža, ambalaža, ružni kokošinjci, državne subvencije - unište grane koje su konkurentne, izvozno orijentisane i nosioci privrednog razvoja u zemlji-žrtvi, ta zemlja je praktično bačena na kolena. Sledi scenario - zaduživanje kod banaka, nemogućnost otplate kredita, i -završni udarac - na scenu stupa MMF "da pomogne".
Preporuke:
8
0
72
subota, 24 avgust 2013 18:43
gospodari života i smrti
Da,ali bi bilo dobro da neko obavesti građane da se pripreme za promenu svesti,eventualno da ostanu bez svesti!
Preporuke:
4
0
73
subota, 24 avgust 2013 19:38
Razumko
@ Za Mr.X od Nerazumka
1. Ne moraju Grci da kupuju fregate, helihoptere itd. Ako im se ne isplati mogu da izadju iz EU/NATO. Jednostavno. Isto kao sto ni Srbi ne moraju da grade autoputeve i da se zaduzuju ako nije isplativo to raditi. Ali ako podlezes marketinskim manipulacijama onda zavrsis kao Grci.
2. Ambalaza, gramaza, ruzni kokosinjci i drugo karikiranje ok ima preterivanja sa njihove strane ali pazi sva ta pravila vaze i za njihove proizvodjace. A ti zamisli ovo: izgraditi lepi kokosinjac je skuplje u Nemackoj nego u Srbiji (skuplji su inputi) pa plus radna snaga u EU opet skuplja nego kod nas pa da nema drzavnih subvencija sto zaista stvara neravnopravnu utakmicu ovo sto si naveo je beznacajno.
3. Nisu oni (jesu u stvari) unistili povrtarsvo, brodogradnju itd. U stvari ove delatnosti su propale jer nisu konkurentne a razloga je puno. Najkrace da bi bio konkurentan moras da kupis masinu kamata u Britaniji je recimo 3% u Hrvatskoj 7% kraj price (ovo je pojednostavljeno)
Preporuke:
3
1
74
nedelja, 25 avgust 2013 08:17
Ako je ovo tačno
Onda i treba da nestanemo kao narod:
Aleksandru Vučiću građani najviše veruju
Politika, 19:46, 24.08.2013.
Autor: Agencija TANJUG
Lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić uživa najviše poverenje građana, a njegova stranka bi dobila ubedljivo najviše glasova ako bi danas bili raspisani izbori
Beograd – Lazar Krstić, novi ministar finansija u Vladi Srbije, porijeklom je iz Katara, trenutno uči srpski jezik, pa ga zato ne možete videti na televiziji ili da daje izjave i stariji je dvije godine nego što se predstavlja, ustvrdio je za „Slobodnu Bosnu“ Dževad Galijašević, samozvani ekspert za međunarodni terorizam.
Preporuke:
1
0
76
nedelja, 25 avgust 2013 15:16
Crnoje
@Beloje
Prvo, bilo kakva devalvacija dinara vodi bar tolikom uvecanju spoljnog duga Srbije, privrede i gradjana, ako ne i za nekoliko procenata vise. Mada sam ubijedjen da je ona neizbjezna, ukoliko se ne desi neki investicioni bum, koji bi zaposlio veliki broj nezaposlenih i poceo da puni praznu drzavnu kasu!
Drugo, bilo kakvo ukidanje garancija na depozite vodi bjezanju novca iz Srbije i to ozbiljnom - i veoma brzom - sto bi preko noci dovelo do redova ispred banaka, redova u prodavnicama, redova ispred ambasada za iseljavanje, redova ...!
Trece, obavezne rezerve su medjunarodni standard (Basel II, Basel III) koji vi ne mozete da jednostrano da smanjujete, a da ne ugorzite svoj kreditni rejting, koji ce da vam poskupiti da se zaduzujete na trzistu novca. Isto tako imajte na umu da je 80% bankarskog sektora vec u rukama stranih banaka, pa je to jednostavno nemoguce uraditi, a da iste ne povuku dio svog kapitala iz Srbije.
Preporuke:
1
0
77
nedelja, 25 avgust 2013 17:40
...
Beloje Crnoje
Pravite ogromnu grešku, mi imamo režim upravljano fluktuirajućeg kursa i kod nas se vrednost dinara određuje na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu uz intervencije NBS. U takvom režimu promena kursa naziva se depresijacija, a vi koristite termin devalvacija što se odnosi na režim fiksnog deviznog kursa. Naravno u našem slučaju, fluktuitrajućeg režima dk, postoji nešto što se u ekonomiji naziva ``nemoguće trojstvo`` a podrazumeva da ne možete istovremeno ostvariti tri cilja - monetarnu nezavisnost, stabilnost dk i finansijsku integraciju sa svetom.
Molim Vas shvatite ovo kao dobronamernu opasku, jer to i jeste, sve u cilju još većeg kvaliteta Vaših analiza.
Preporuke:
0
0
78
nedelja, 25 avgust 2013 20:54
Beloje
@...
Bez brige. Nisi citao od pocetka. Znamo obojica da smo u fluktuirajucem kursu ali je crnoje pokrenuo pricu o trilemi i naveo 3 puta kojim LK (mada to nije njegov nego posao guvernera) moze ici. U tom smilsu fiksni kurs je bio samo jedna od opcija a diskusija se razvila jer je crnoje dao primer Kine koja gomila rezerve sto je scenario neprimenjiv na nas iz vise razloga (da ne elaboriram sada) a jedan je da nasa pozicija pre podseca na Argentinu i Meksiko koji su takodje imali fiksni kurs ali su zavrsili sa potrosenim deviznim rezervama i bankrotstvom.
Preporuke:
0
0
79
nedelja, 25 avgust 2013 21:00
beloje
@crnoje
Prvo, bilo kakva devalvacija dinara vodi bar tolikom uvecanju spoljnog duga Srbije, privrede i gradjana, ako ne i za nekoliko procenata vise. Mada sam ubijedjen da je ona neizbjezna, ukoliko se ne desi neki investicioni bum, koji bi zaposlio veliki broj nezaposlenih i poceo da puni praznu drzavnu kasu!
Slazem se i oko uvecanja duga i oko neizbeznosti devalvacije pa mi je jasno da smo u klopci koja mora da se popunjava kesom od spolja, zatvaranjem gubitasa i koliko god je to moguce nekim podsticajima za investicije. Kad kazem investicije najbolje bi bilo domace jer ekonometrijske analize pokazuju da domace investicije imaju znatno veci uticaj na rast GDP/per capita nego FDI. Ali sta je tu je mada mislim da moramo da kreiramo uslove da se domaci investitori podstaknu na ulaganje.
Preporuke:
0
0
80
nedelja, 25 avgust 2013 21:05
beloje
@crnoje
Drugo, bilo kakvo ukidanje garancija na depozite vodi bjezanju novca iz Srbije i to ozbiljnom - i veoma brzom - sto bi preko noci dovelo do redova ispred banaka, redova u prodavnicama, redova ispred ambasada za iseljavanje, redova ...!
Ne slazem se sa ovim. Deo novca ce sigurno biti povucen ali garancije su ionako na depozite domacih gradjana. Uostalom garancije pre krize su bile na depozite ako se ne varam do 10K a sada su na 50K. Ljudi su vec imali iskustva sa manjim garancijama a generalno ukidanje/smanjenje garancija na depozite na srednji/dugi rok vodi makroekonomskoj stabilnosti koja je jedan od glavnih elemenata za bukvalno sve: razvoj finansijskog sistema, investicije...Ukidanje garancija smanjuje i moralni hazard na strani bankarskog sektora koji sada zna da i ako uprska bice tu drzava da obavi bailout. A to ne vodi stabilnosti vec upravo hazardu.
Preporuke:
0
0
81
nedelja, 25 avgust 2013 21:11
Beloje
@ cronoje
Trece, obavezne rezerve su medjunarodni standard (Basel II, Basel III) koji vi ne mozete da jednostrano da smanjujete, a da ne ugorzite svoj kreditni rejting, koji ce da vam poskupiti da se zaduzujete na trzistu novca. Isto tako imajte na umu da je 80% bankarskog sektora vec u rukama stranih banaka, pa je to jednostavno nemoguce uraditi, a da iste ne povuku dio svog kapitala iz Srbije.
Tacno ali nasi propisi su zbog stabilnosti finansijskog sistema ostriji od Basela gde su propisane minimalne rezerve.
Da li ce smanjenje voditi odlivu kapitala? Sigurno u nekoj meri ali ako kod nas bude potraznje za kapitalom (a sigurno ce biti jer ce pustanjem dodatnog kapitala u promet pasti kamate) i ako drzava da subvencije za pokretanje poslova to bi moglo da pokrene investicije. Samo da ne budu glupi pa da subvencionisu gradjevinarstvo jer to pumpa rast vodi u bubble a ne proizvodi nista.
Preporuke:
0
0
82
utorak, 27 avgust 2013 20:21
Crnoje
@Beloje,
Podjite od sebe, koliko dugo biste držali svoju ušteđevinu u bankama države pred bankrotom, bez ikakve državne garancije da ce vam ušteđevina biti isplaćena? Postavite sebi jos jedno pitanje: zašto ‘države’ koje imaju najvisočije garancije depozita (USA $250,000, EU €100,000) nemaju problem sa likvidnošću i prilivom stranog kapitala?
Novac je običan papir, ako iza njega ne stoji neko ko mu garantuje vrijednost, sigurnost i povjerenje. Zato na većini novčanica piše: “We Promise to pay…”. Isto je i sa garantovanjem depozita. Sve dok Clearinghouses nijesu postale centralne banke, banke su imale problema sa povjerenjem jednih u druge, kao i stanovništvo da ce obećano biti ispoštovano. TRUST and CONFIDENCE are the words that make money go around! Slično je i sa osiguravajućim kućama – vidi pod Lloyd’s.
Zato je nelogično ovo što tvrdite istovremeno: da biste umanjili garancije tsedišama, iako tvrdite da je domaći capital najjeftiniji i najprodukktivniji za razvoj privrede!?
Preporuke:
0
0
83
utorak, 27 avgust 2013 20:25
Crnoje 2. dio
Da objasnimo da svi razumiju kako bankarski sistem (rizika) funkcioniše: država garantuje depozite u određenom iznosu da taj novac ne bi išao negdje drugo, obično van zemlje ili se novac drži kod sebe u devizama. Komercijalne banke te garantovane i oročene depozite (kao i neosigurane sa zalogom - demand deposits, repo) stranih investitora, gradjana i privrede izdaju Petru, Janku i Marku, za koji isti zalažu svoj kolateral. Da bi komercijalne banke mogle da izdaju kreditne linije, dužne su po “Bazelu” da same založe kao rezervu 8% depozita kod Narodne banke, kao garanciju da će svi depoziti građana i privrednika biti vraćeni i kamata plaćena. Za razliku od razvijenih i uređenih privreda u kojima su loši krediti (non-performing loans - NPLs) u rasponu od 3-5%, kod nas je taj procenat 3 puta veći (15-17%), uglavnom zbog lošeg privrednog poslovanja i menadžmenta rizika od strane banaka. Otuda su obavezne reserve u Srbiji uvećane u odnosu na zemlje u kojima su ovi parametric bolji.
Preporuke:
0
0
84
utorak, 27 avgust 2013 20:33
Crnoje 3. dio
Zaključujemo da su te rezerve prilagodjene kreditnom riziku države u kojoj banke posluju. To što su garancije depozita podignute 5 puta u Srbiji, samo govori da je država morala da ih uveća, jer je kapital zbog nesigurnosti počeo da se seli iz Srbije. Da naglasimo i to da u Srbiji od ovih 15-17% loše plasiranih kredita (NPLs), oko 30%-50% se otpisuju kao gubitak za banku, što je kao da ste iseckali i bacili 5% novca koje ste pozajmili privredi i stanovništvu. Taj novac banke nadoknadjuju preko uvećanog kolaterala, uvećanih kamata i provizija koje su u Srbiji za nekoliko % veće nego u uređenim privredama i finansijama, I takvi gubici su dodatni teret i porez za privredu i stanovništvo, koji oni moraju da plaćaju zbog neefikasnosti privrede i finansijskog poslovanja. E sad zamislite ovaj vaš scenario: da novac koji banke povuku iz obaveznih rezervi i rezervi za gubitke ne završi kao kredit privredi i stanovništvu, nego ga komerc-banke pozajmljuju (polu)praznoj Narodnoj banci po 15%.
Preporuke:
0
0
85
utorak, 27 avgust 2013 20:43
Crnoje 4. dio
Da li je vama poznato da državne obveznice imaju prioritet u isplati dugovanja države ispred domaće štednje građana i privrede, samim tim, ovo što vi predlažete još više udaljava štedise u naplati, u slučaju državnog bankrota. Pa ko je lud da u tom slučaju drži pare u srbijanskim banakama? Svetska kriza je upravo kreirana od strane pretjeranog REPO kreditiranja na kojima je bila zasnovana ekspanzija kredita i derivate/sekjuritizacija, iako se znalo da ti isti REPO mogu da napuste tržiste preko noći i ostave privredu i finansijski sektor u haosu i nelikvidnosti za dugi niz godina! Preko 50% US i EU kreditnih linija (narocito derivata) bilo je kreditirano putem REPO-a, koji su čim je počelo da se priča o nelikvidnosti sistema i nesolventnosti mnogih banaka (subprime collateral), preko noći se povukli sa tržišta kapitala, stvarajući haos i dugogodisnju finansijsku krizu.
Nešto slično čeka i Srbiju ako ne poveća ročnost depozita, koji se ne postiže ukidanjem garancija već obratno.
Preporuke:
0
0
86
utorak, 27 avgust 2013 20:50
Crnoje 5. dio
Veća ročnost depozita se ne može uvećati ako ne garantujete depozite gradjanima, maloj i srednjoj privredi. Povećana ročnost depozita umanjuje likvidni i rocni rascjep (liquidity and maturity gaps) kod kredita, pa je finansiranje jeftinije i sigurnije na duži rok. U suprotnom imate malu ročnost depozita, a veliki likvidni i rocni rascjep, koji poskupljuje kreditiranje, a finansiranje privrede i stanovnistva pravi rizičnim i neizvjesnim. I sami primijetiste da sa domaćom štednjom privreda brže razvija, jer se kamate vraćaju u privredu, dok to ne mora da znači kad je strani investitor u pitanju, pa se radi o oporezivanju privrede za iznos kamata i dividendi na uloženi capital. Međutim onda udariste po tim istim stedišama, kada kažete da im ne treba nikakva sigurnost i garancija, što je kontradiktorno jedno drugome, jer je najjeftiniji kapital je domaći capital i ako on pobjegne, zaboravimo na bilo kakav razvoj privrede i infrastrukture.
Preporuke:
0
0
87
utorak, 27 avgust 2013 20:57
Crnoje 6. dio
Zamislite sad da ste vi kiparski štediša, čija je ustedjevina, penzija, prodana nekretnina, ... u pitanju da li će ikada biti u potpunosti isplaćena? Dok na drugoj strani imate hedge fondove koji se tretiraju kao bondholders i imaju prioritet u naplaćivanju svojih potraživanja; i koji dobijaju 100 centi po ulozenom dolaru - koje su investirali kupujući kiparski dug sa popustom od 30-40%. Šta je ovdje moralni hazard? Srbija će biti u sličnoj situaciji ako ukinete garancije na depozite, jer će novac koji nije oročen ili je kratkorocno oročen (50% depozita) odmah da ode iz banaka! Čiji kapital će da zamijeni tih 25% BDP-a, koji će nestati iz banaka u toku od nekoliko mjeseci? Istovremeno dinar ce biti za 50% niže vrijednosti? Spoljni dug ce biti za taj procenat uvećan? Onih 50% kredita koji su izdati u čvrstoj valuti biće za isto toliko uvećani? Gradjani i privreda za toliko zaduženiji? Inflacija dvocifrena? Platni sistem u kolapsu? Država će plaćati na svoje obveznice 15-20% kamata...?!
Preporuke:
0
0
88
utorak, 27 avgust 2013 21:22
Crnoje 7. dio
Sad o pozitivnim stranama koje g.Krstic i vlada treba da iskoriste:
Kreditni intenzitet (credit intensity) u Srbiji je jedan od najnižih u Evropi, pa bi uz kresanje javne potrošnje i birokratskih prepreka za investitore, Srbija bila veoma povoljna destinacija za investicije, jer jedan uloženi evro investiran u njoj donosi oko 0.7-0.8 evra ekonomskog rasta, dok je on u USA 5-6, evrozoni 4-5, a u Kini 3-4 evra na svaki evro privrednog rasta.
Trenutno zemaljskom kuglom kruži u kešu neinvestiranih preko $20 triliona dolara, koji čekaju povoljnu I sigurnu priliku da se negdje umnože i oplode. Posto je kreditni intenzitet i odliv kapitala u porastu kad su u pitanju BRIC i ASEAN, te CEE, to se traže zemlje gdje su trokovi proizvodnje niži, što je trenutni slučaj sa Srbijom. Neka samo 0.5% od ovih 20 triliona dodje u Srbiju, to je 100 milijardi evra investicija ili 4 sadašnja BDP-a, koji bi napravili jos 70-80 milijardi profita, ili 3 BDP-a u narednih 20 godina.
.jpg)
Kratko i jasno - DA!
Mehanizmi smišljeni da porobe ovakav svet i stvore globalizovani (robovlasnički) Novi svetski poredak gde ćemo imati jednu Svetsku vladu.
Tačka.
Tekst je inzvaredan, čestitke autoru.
Ako sam pravilno shvatio izloženo, dogovor sa MMF je nužan za sledeći RUSKI kredit između ostalog.
Drugo, MMF je tu predstavljen u dosta isrivljenom svetlu. Jeste, preko njih ide onaj ko mora ali ima i solidno objašnjenje zašto je to tako.
Oni koji su blizu bankrota, su tamo s a dobrim razlogom. Ufoteljili se foteljaši, pare ide gde ne treba i svi održavaju tu situaciju iz svojih interesa. Kad stvari dođu do dna - MMFa, potrebne su promene od kojih su pre toga svi bežali. Zato se i prodaje pre te tačke sve drugo.
Taj momenat nije u članku ni pomenut.
Suma sumarum, nema više "traženja nove politike". To što ste našli dosad, to vam je. Ako radi, radi. Ako do sad nije radilo, vreme je da radite što vam se kaže.
Ako imate lošu privredu onda zavisite od MMF-a i to je to.
A što bi Krstić uništio Srbiju i šta je to ako veliko u našoj ekonomiji što treba da se uništi?
Ispada da kompletna vlada radi za nekoga a kao patriote sede za kompovima i protestuju.
Kao da privreda nije uništena još u osamdesetim. Pa lično sam sedeo u fimi koja je lagerovala proizvode za koje je bilo sve manje kupaca.
Sve veći deo proizvodnje išao je u skladište a sve manji na tržište. A rukovodstvo je izjavljivalo kako neće dopustiti da se proizvodnja smanji. (u Bibliji ima ceo pasus za to)
I tako to može do prekosutra pisati.
I tako je bilo sa većinom preduzeća u to vreme.
Pokušat ću da se osvrnem samo na tekst sa stručnog aspketa bez da ulazim ni u hvalospjeh a ni u kritiku lika i djela ministra finansija jer ne znam niti čovjeka lično a niti sam vidio rezultate njegova ministrovanja.
U vezi sa početnom tezom autora i sam sam saglasan da je mnogo bolja opcija zaduživanje kod arapskog svijeta, u Kini ili Rusiji nego kod lihvarskog MMF-a.Mnogo su povoljniji uslovi kredititiranja a uz sve to država neće biti izložena ucjenjivačkim političkim pritiscima jer ne treba zaboraviti da je MMF samo produžena ruka NATO pakta...
Nastavit će se.
Tačno.Ne može se sve prepustiti "nevidljivom tržištu".Posebno u propalim ekonomijama u kojima tržišta gotovo i nema.Država mora intervenisati u privredu i stvoriti klimu za razvoj tržišnih odnosa.U ovakvoj katastrofalnoj ekonomskoj situaciji ja bih namjerno išao na "štampanje novca" pa i bez pokrića koji bih upumpavao u privredu a time bih anulirao efekte infolacije.Inflacija i ne mora biti loša ako njome potstiće razvoj privrede i proizvodnje, ali je jako loša ako se novac troši samo na budžetske potrebe.Znači zaduživanje kod kreditora u inostranstvu (Rusija, Kina, arapski svijet i dr.) i "štampanje novca" i svaki dinar u privredu uložiti...
Tačno.Veliki problem sa MMF-om je taj što isti striktno diktira uslove samog trošenja kredita i time direktno narušava ekonomski suverenitet države.Drugi kreditori to ne rade, već se zadovoljavaju samo garancijama o vraćanju kredita.MMF kreira politiku država...
Zemlje Latinske Amerike nikada nisu prerasle iz zemalja izvoznica prvenstveno primarnih proizvoda u izvoznike proizvoda visoke tehnologije.
Sprovođenje takve ekonomske politike uvodilo je zemlje Latinske Amerike u krize i bedu jer su bile prinuđene da sprovode savete i zahteve koji su obraćali vrlo malo pažnje na raspodelu dohotka i jednakost. Uz navedeno, krediti i njihovo reprogramiranje bilo je takvo da zemlje dužnici ne bi nikada mogle da se izvuku iz dugova. To je cilj svake banke.
Tačno! Upravo MMF i kod nas na prostorima bivše Jugoslavije kreira "ekonomsku politiku" na svoj način, jer upravo sam MMF nas tjera na privatizacije pod svaku cijenu koje se u osnovi pretvore u "ozakonjenu pljačku" društveno-ekonomskih dobara cijele nacije...
"Pre jedne decenije, Vašington je sa samopouzdanjem ubedio zemlje Latinske Amerike da će, ako se otvore za stranu robu i kapital i ako privatizuju državna preduzeća, doživeti veliki skok u privrednom rastu. Ali, ovo se nije dogodilo. Argentina je katastrofa. I Meksiko i Brazil, smatrani su do pre nekoliko meseci kao uspešne zemlje, ali danas je u obe zemlje dohodak po stanoviku samo malo veći od onog koji je bio u 1980. godini. Zbog toga što je došlo do oštrog povećanja nejednakosti, većina ljudi je verovatno postala siromašnija nego što je to bila pre 20 godina.
Potpuno identičan scenario imamo od 1989.godine na prostorima tadašnje i nakon 1992.godine bivše Jugoslavije.MMF je "srušio" Jugoslaviju.Čitao sam određene knjige o tome kako je MMF upravo "tjerao" Jugoslaviju" u socijane nemire i bankrot...
Volio neko Marxa ili ga ne volio ipak Marx je rekao istinu.Da kapital ima samo jednu funkciju da oplođuje samog sebe i da nije garant da će donijeti boljitak radništvu a što se vidi i danas.Ma kako radništvo "naizgled bolje živjelo" u odnosu na koncentraciju kapitala sve je siromašnije (omjer bogastva na jednoj strani i siromaštva na drugoj)...
Tačno, lihvarska "ekonomska politika" MMF-a uništava države...
Drugo, MMF je tu predstavljen u dosta isrivljenom svetlu.
Wow, a po tebi ispada da je MMF nekakva ekonomska verzija milosrdnog andjela. Order out of chaos, brrr iluminati primenjuju svoju filozofiju na Srbiji. Ko je uopste postavio te foteljase, isti oni koji po tebi kao hoce da ih indirektno smene. Sto se MMF ne bavi malo sa USA koje su na granici ekonomske propasti. Ko radi suprotno od svoje neoliberalne politike i davi sa nametima i najmanjeg privatnika; ah da, zaboravio sam liberalizam je rezervisan samo za velike korporacije. Neka MMF ne salje 'economic hitmen' kao sto je Krstic, nek se ostavi plata, penzija, poreza i pdv-a pa ce se ljudi snaci i regulisati i sami (sto i jeste pretpostavka liberalizma) nece im ni zajam trebati. Cemu toliki porez kad je sve vec navodno privatno.
Svaka država treba dobro paziti od koga posuđuje.Mislim da nije svjededno čiji je novac i ko posuđuje iz razloga što će neko za dug poslati "Sedmu flotu" i "bombardovati" a neko neće a niti ima efektivnu moć da "dužnika bombarduje".Arapske zemlje neće nikoga "bombardovati" zbog duga a niti će Rusija jer to nie u ruskoj tradiciji kao zemlji koja je pretežito gotovo uvijek bila na strani pravde (slobodan sam da kažem uvijek, posebno u najnovijoj historiji).
Znači nije svejedno kome duguješ...
Central banks in the developing world have lost $81bn of emergency reserves through capital outflows and currency market interventions since early May, even before renewed turmoil in emerging markets.
The figure, which excludes China, is equal to roughly 2% of all developing country central bank reserves, according to Morgan Stanley analysts, who compiled the data from central bank filings for May, June and July.
However, some countries have suffered more precipitous drops. Indonesia has lost 13.6 per cent of its central bank reserves from the end of April until the end of July, Turkey spent 12.7% and Ukraine burnt through almost 10%. India, another country that has seen its currency pummelled in recent months, has shed almost 5.5% of its reserves.
“Ultimately most of the countries with large current account deficits will have to hike rates by more if they want to better protect their currencies...”
ps. E sad se vi pita(j)te (ili ne pitate?) ko je kriv za sve to i da li treba takve krivicno ganjati ili odmah Krstica razapinjati, prije nego je bilo sta uradio!
Slozio bih se sa autorom oko vecene napisanog oko tehnokratskog MMF-a, ali autor zaboravlja strukturu akcionara tog MMF-a; da su SVE zemlje u razvoju tamo zastupljene u vlasnickom kapitalu i donekle u odlucivanju
Puno interesantnih zapazanja Crnoje. Drago mi je sto sam procitao vase komentare. Kod ovog gore navedenog moj problem je da je tacno da sve zemlje u razvoju ucestvuju u vlasnickom kapitalu i donekle odlucivanju ali ima tu malih zamki.
Prvo, najveci investitori imaju i najveci broj specijalnih prava vucenja pa tako razvijene zemlje i dalje imaju apsolutnu vecinu koja je dovoljna za donosenje odluka.
Drugo po meni i vaznije zemlje u razvoju (osim onih ozbiljnih tipa Rusija, Brazil...) kadrovski nisu osposobljene da prate i razumeju teme koje se razmatraju i o kojima se odlucuje. Vise je razloga ali najvaznije obim tema onemogucava da 1 covek prati sve osim povrsno a i oni nemaju dovoljno znanja da pariraju zapadnim strucnjacima koji mogu da se specijalizuju.
Nastupate žestoko. Čini mi se da bi mi problem naše ekonomije rešili za tren oka. Ne treba nam Jel.
Goran Jevtović,
Slobodan sam da Vas dopunim: a Haški tribunal u pravu.
Samuilo prostačina
Mislio sam više ne komentarisati, ali sam dužan odgovoriti Samuilu.
Mislim da uvijek može biti gore a i bolje.
Samo ja sam ipak u pogledu Srba optimista, jer znam da su Srbi pametan narod.
Srbi kao narod imaju kapacitet da izađu iz krize jer imaju plodnu zemlju, ravnice i žitnice (što ima garantuje samoodrživost u pogledu proizvodnje hrane a što je jako bitno a što mnogi ne shvataju koliko).
Zatim Srbi imaju jaku politiku (baštinici su jugoslovenske politike).
Ja da se pitam ja bih na neki način činio što je Tito radio.Na međunarodnom planu bih bio sa svima dobar i za Istokom i sa Zapadom a gledao bih interes svoje zemlje.Naravno ne bih se zanosio mišlju da preduzeće moje zemlje dobivaju poslove na Zapadu , već bih poslove nalazio na istoku (arapskom svijetu).Ljudi bez obzira na sve Tito je znao kako treba "plivati"...
Niko i ne traži ništa za DŽabe. MMF može da odobri kredit uz TRŽIŠNU kamatu i da traži deponovanje odgovarajućeg iznosa deviznih rezervi na ime GARANCIJE za slučaj nemogućnosti otplate kredita. I tu je kraj. Zašto MMF traži od zemlja kojoj je odobren kredit da menja svoj zdravstveni i penzioni sistem, radno zakonodavstvo, način naplate poreza, sistem uvoza i izvoza...ukratko svoj društveni, politički i ekonomski sistem? Kakve to veze ima?
1. Krediti MMF nemaju trzisnu kamatu vec su kamate znatno nize od trzisnih i zato se zemlje obracaju MMF.
2. MMF ima svoje uslove za davanje kredita
- Rusija ima svoj uslov da da kredit Srbiji za zeleznicku infrastrukturu koji podrazumeva da Srbija od Rusije kupi lokomotive.
- Azerbejdzan daje kredit za koridor 11 pod uslovom da njihove firme ucestvuju u gradnji
- Kinezi slican uslov imaju da bi izgradili most
3. Komercijalne banke daju krdite bez uslova ali su kamate vise od ovih navedenih pod 2.
Zamislite banku koja uslovljava odobravanje gotovinskog kredita nekom pojedincu time što će tražiti da majku strpa u starački dom, da decu ispiše iz škole...
Moras da razlikujes ciljeve koje svaka institucija sebi definise. Zasto bi komercijalna banka zelela bilo sta od ovoga? Cilj komercijalne banke je profit. Komercijalna banka tako posluje sa pojedincima a tako posluje i sa drzavom. Jesi li cuo da komercijalna banka uslovljava drzavu kao MMF? Naravno da nisi.
Cilj MMF je da pomogne drzavama da izgrade snazne ekonomije (bar tako oni kazu http://www.imf.org/external/np/exr/facts/imfwb.htm) a ne da stvore sebi profit. To motivise MMF da postavlja uslove za koje oni misle da ce doprineti jacanju ekonomije. Drzava uslove ne mora da prihvati pa se zaduzi kod komerc. banke sa >7% kamate umesto kod MMF sa 2-3% kamate.
Uslovi MMF su bolni jer traze ono sto narod ne moze da izdrzi ali nije MMF doveo drzave na ivicu prosjackog stapa vec politicari.
Wow, a po tebi ispada da je MMF nekakva ekonomska verzija milosrdnog andjela.
Ne, po meni ispada da ne može da bude dežurni krivac za sve.
A da se takav traži stalno po Srbiji, to je očigledno.
Najbolje ekonomsko resenje za bilo koju zemlju Evrope (ukratko: sto dalje od MMF i privatizacije, a ECB mora pozajmljivati direktno drzavama a ne preko privatnih banaka koje tako mogu da pljackaju drzave kao sto su grcka, italija, portugal, Spanija itd.), a i inace ima program Levog Fronta u Francuskoj koji se zove L'humain d'abord.
Ko cita francuski moze program preuzeti ovde:
http://www.placeaupeuple2012.fr/telechargez-le-programme-populaire-partage/
Samo trebamo biti pametni da ne dozvolimo "da među nas bacaju kost", pa kad se ko "psi izmorimo" da nas podjedanako pseći tretiraju i šutiraju.
Da budemo pametni da živimo od svojih resursa.
Pojednostavljeno, država MORA DA BIRA IZMEĐU DVIJE OD TRI MOGUĆE OPCIJE: (1) slobodnog protoka kapitala, (2) stabilne valute i (3) nezavisne monetarne politike, tako što:
1) Možete da fiksirate kurs dinara tako da ne uništite rezerve centralne banke i uporedo održavate kontrolu nad tokovima kapitala ( kao što je to slučaj sa Kinom danas )
2) Možete da garantujete slobodan protok kapitala i da zadržite monetarnu autonomiju , tako što ćete pustiti da devizni kurs fluktuira ( poput Britanije, Kanade )
3) Možete da održavate slobodno krtanje kapitala i da istovremeno stabilizujete valutu , ali da napustite svaku mogućnost da u budućnosti prilagođavate kamatne stope u borbi protiv inflacije ili recesije ( poput Argentine danas).
Ukoliko pustite da kapital slobodno kreće i da devizni kurs fluktuira, morate imati ogromne devizne reserve, koje će biti u mogućnosti da intervenišu protiv spekulativnog kapitala, i da garantuju depozite građana na štednju, te utičete na kamatne stope i inflaciju. Ovako veliki rezervni kapital je kao pravilo uvijek obično loše plasiran i prinosi na rezervama su mali, što će na privredu u razvoju, kao što je Srbija, negativno da utiče.
Ukoliko ostavite slobodni protok kapitala, uz stalne intervencije na zaštiti stabilne valute, ostajete uskraćeni mogućnosti da intervenišete po pitanju rasta kamatnih stopa i inflacije, koji na duži rok slabe valutu i vode njenoj devalvaciji.
Glavni problem sa kojim će se suočiti g. Krstić je Nemoguće Trojstvo (impossible trinity, Mundell–Fleming model)
Fino da neko nesto zna na ovom sajtu ali...Najpre Mundell-Fleming model se cesce oznacava terminom trilemma ali to nije tako bitno moze i impossible trinity.
Ono sto meni vise smeta je da se trilemma oznacava kao glavni Krsticev problem. Ne slazem se sa ovom konstatacijom iz prostog razloga sto to nije nesto na sta moze da se utice. Svaka zemlja ima isti problem samo je pitanje izbora kojim ce pravcem krenuti.
Za mene je ekonomija manji problem sa kojim ce se Krstic suociti. Tu su stvari manje vise poznate. Poenta je unaprediti pre svega duh ljudi da razumeju svet oko sebe, da se bave sustinom a ne formom i da shvate da ako pomazu jedni drugima to nas moze pokrenuti. Ne znam da li Krstic ovo moze ali ono sto bi mogao je da unapredi organizacioni menadzment koji u javnim sluzbama SKRIPI.
MMF je osnovan 1944. kao monetarna institucija čiji zadatak je bio isključivo da se stara o stabilnosti međunarodnog monetarnog sistema. Samim tim i njegove ingerencije su se ograničavale isključivo na delovanje u oblasti monetarne politike. Međutim, od kraja 70-ih godina MMF potpuno menja svoju delatnost i zajedno sa STO postaje jedan od promotera neoliberalne globalizacije. Ovi akteri dobijaju moć – MMF i STO formalnu a transnacionalne korporacije (TNK) faktičku, da diktiraju uslove pod kojima će pojedine zemlje imati pristupa svetskom tržištu roba, usluga i finansijskih sredstava. Ti uslovi su, najkraće rečeno, izmena društvenih, političkih i ekonomskih struktura tih zemalja u skladu sa interesima Imperije. Radi se, jednostavnije rečeno, o globalnim ucenjivačima.
Kažeš da „moram da razlikujem ciljeve koje svaka institucija sebi definise.“ Slažem se. Ali mislim da nije normalno da jedna monetarna institucija sebi definiše kao cilj „pružanje pomoći“. Kao što mislim da bi bilo nenormalno da Crveni krst sebi definiše kao cilj davanje kredita.
Dinar jeste precijenjen za 20-30% i to je u sadasnjim okolnostima nemoguce ni drzati ni pustiti da devalvira, pa ce MMF tu biti neki (da ga nazovemo) stabilizator) da bar kreditni rejting ne ode nanize, sto bi izazvala sudden stop i ogroman odliv kapitala i kolaps citave privrede.
Znaci, situacija je VEOMA ozbiljna, koliko god gdja Tabakovic prica price za malu djecu!
Pa kome trenjba sirotinja za prijatelja i poslovnog parenera???
I šta to Srbija ima od privrede???
Kad odbiješ zaposlene u državnim firmama, agencijama, zdravstvu, sudstvu, školstvu, vojsci i sl., koji samo troše pare, i uporediš nezaposlene na birou i one koji rade u privredi biće i budali jasno kakva nam je situacija.
Nama i gospod Bog ne može više pomoći.
Zabijmo glavu još dublje u pesak, zadnji deo istrćimo, pa šta nam bude.
Kažeš da „moram da razlikujem ciljeve koje svaka institucija sebi definise.“ Slažem se. Ali mislim da nije normalno da jedna monetarna institucija sebi definiše kao cilj
Koga su novci toga je i politika druze moj uvek tako bilo i uvek ce tako i biti. Ne zaboravi MMF nije institucija svih drzava clanica kao recimo UN vec institucija vlasnika kapitala zato od njih ne treba ocekivati milostinju a svaka drzava ako hoce aranzman ima mehanizme da kaze ovo hocu ovo necu i da na osnovu postignutog dobije onoliko para koliko ispregovara.
Niko Srbiju ne sprecava da pregovara sa Kinom, Rusijom, Emiratima ali je problem sto ni oni ne daju pare na lepe oci tako da je na donosiocima odluka da stave na papir sve sto mogu da dobiju/izgube podvuku onda crtu i kazu ovo je najisplatljivije. To ne mogu ja da uradim a ne mozes ni ti jer mi ne pregovaramo pa ni ne znamo sta je na stolu da bi mogli da podvucemo crtu.
Vidi. Da ne ulazim u makro indikatore vec iz politicke vizure. Dolazak MMF su najavili i Vucic i Pacic pre vise meseci. To znaci da oni znaju da para nema tako da MMF dolazi bez obzira na Krstica pa nema potrebe da decka ovde prozivaju.
Kada vec MMF dolazi mislim da ne treba praviti paniku oko sudden stop jer dolaskom MMF smo kupili jos koju godinu. E sada da li ce tada doci do bank run to je pitanje uspeha strukturnih reformi i to ne samo finansijskih vec i generalno drustvenih reformi. Ne mislim da MMF i Krstic nam zadaju zavrsni udarac kao sto pise autor jer od nas zavisi sta mozemo da dogovorimo. Mislim da nam je drzavna analitika na niskom nivou a bez toga tesko da mozemo prepoznati sektore u koje treba ulagati. Isto se plasim da su nam veca omca oko vrata ovi autoputevi koji se kao grade jer meni nije poznato da je uradjena ikakva studija isplativosti. Ako to ne krene da vraca novac onda ce nam omcu zategnuti nasi prijatelji koji su nam te kredite dali. Duga prica...
1) Možete da fiksirate kurs dinara tako da ne uništite rezerve centralne banke i uporedo održavate kontrolu nad tokovima kapitala ( kao što je to slučaj sa Kinom danas )
Ovde imas gresku. Fiksni kurs upravo moze da unisti rezerve centralne banke (tj. da bi odrzala stabilnost kursa cent. banka mora da intervenise na deviznom trzistu sto vodi smanjenju dev. rezervi) dok kod fluktuirajuceg to nije slucaj. Ostalo je ok
Jer zašto oni, gazde, da "prljaju ruke", kada mogu da narodnim parama plate dželata iz Amerike.
Tačno, uz jedno malo preciziranje. Novci mogu da budu kod banke, mogu da budu kod zelenaša a mogu da budu i kod mafijaša.Svako od njih će imati različitu politiku.
Kažeš: "Koga su novci toga je i politika"
Tačno, uz jedno malo preciziranje. Novci mogu da budu kod banke, mogu da budu kod zelenaša a mogu da budu i kod mafijaša.Svako od njih će imati različitu politiku.
Fine niko te ne tera da ides ni kod jednih ni kod drugih ni kod trecih. Niko tenije terao ni da trosis vise nego sto imas zato nemoj da krivis zelenase, banku ili mafijase sto si sam bio lakomislen.
Stvari su ipak malo složenije.
Recimo,imam 200.000 ljudi koji žive od poljoprivrede. Onda STO ili EU donesu propis da moji poljoprivredni proizvodi nisu po standardima tih nadnacionalnih organizacija i ja više ne mogu da izvozim te proizvode a klimatski uslovi su takvi da onih 200.000 ljudi ne mogu da se preorijentišu na neku drugu proizvodnju. Sad više nemam prihode od izvoza a imam 200.000 nezaposlenih - sa članovima porodica 800.000 ljudi bez sredstava za život.
Grčka je taj problem rešila tako što je deo tih ljudi zaposlila u javnom sektoru. Izbor pred koji je stavljena je bio ili predimenzioniran javni sektor znači prekomerna budžetska potrošnja, ili demografska katastrofa. Grčka se opredelila za prvo.
To je samo jedan detalj iz grčke priče (koja je će biti i naša) a u kojoj mafijaš pripremi teren za zelenaša a onda njihova žrtva bude proglašena za lakomislenu.
Los ti je primer. Doha runda pregovora STO o poljoprivrdnim proizvodima nije okoncana jer regulisanje ove oblasti ne odgovara razvijenim zemljama. Morale bi da ukinu visoke subvencije svojim poljoprivrednicima sto bi im unistilo proizvodnju hrane. To je i razumljivo jer zamisli da zbog nekonkurentnosti EU postane zavisna 100% od uvoza. Zamisli sada neka zemlja X objavi im rat. EU bi morala da kapitulira zbog gladi. Poljoprivreda je strateska grana i to je razumljivo.
Inace sto se tice prepreka za proizvode iz zemalja u razvoju to se slazem da postoji ali nemoj da ih precenjujes. SIMPO moze da izvozi namestaj bez problema ali nije konkurentan. Visokoprofitabilna zdravstvena industrija moze da se razvije i u Srbiji i da stranci dolaze ovde na operacije. Trenutno najbrze rastuci ICT ko sprecava Telekom da kupi Dojce telekom? Niko. Ali nema se para.
Nisu prepreke ono sto nas koci vec nedostatak znanja i inovativnosti.
Drugi detalj o "lakomislenim" Grcima je kupovina od Nemačke podmornica a od Francuske helikoptera i fregata u iznosu preko 5 milijardi evra. Kao članica EU i NATO praktično je bila primorana na taj trošak.
Primorana? Mislis stavili su Merkel i Sarkozi pistolj na celo Papandreua i primorali ga? Nece biti da je tako. Stvar je jednostavna Grcka stavi na papir sta sve dobija od clanstva u EU i NATO. Sve to pretvori u cifre. Onda to isto uradi i sa rashodnom stranom. Podvuce crtu. Utvrdi da li je u plusu ili u minusu i onda kaze mi hocemo/necemo da budemo u EU/NATO.
Sumnjam da Grci rade takve analize a o nasima i da ne govorim pa su i rezultati takvi kakvi su.
Verujem recimo da ti kad hoces da posadis krompir na svojoj njivi a nemas para pre nego sto uzmes kredit od bankara/zelenasa/mafijasa stavis sve na papir, ukalkulises rizike i proveris isplativost. E vidis drzave to ne rade pa onda nemoj da se cudis sto ih zovem lakomislenima.
Ne elaborira mi se dalje ali ovo je kljuc resenja problema za svaku vlast u Srbiji.
Mislim da ima ljudi koji ovo shavataju,ali je pitanje
da li im se dopusta da to urade.
vasa interprtacija napisanog je cini mi se vise radi toga da se ima nesto da kritikuje, nego sto je to u tekstu napisano. Ako u tekstu se paze u nastavku poput Kine i ako toj Kini rastu rezerve bar do juce), onda komentarisite primjer Kine koji sam naveo i ne generalizujte ako sam naveo tacno na koga sam i na sta mislio!
Usotalom vi ste do sada kritikovali napisano. Ne vidim da vam neko brani da iznesete svoj pogled sta treba i kako uraditi, jer ne vidim sta vi to uoste zastupate?
Ako sam napisao da Srbija ne moze od izvoza da finansira ni otlatu vec zaduzenog, onda ne mozete da ocekujete da ce g.Krsic da prvo da se posveti reorganizaciji sistema, uprave i administrracije, ako mu gori vatra u kuci!?
To iskljucuje mogucnost da se bilo sta investira jer nema od cega da se investira, jos manje da vi mozete da planirate nesto praznih dzepova!
Crnoje ja se generalno slazem sa vasim opservacijama. Da pisem sta treba raditi treba mnogo vise mesta nego sto komentari dopustaju a i treba da se upoznam sa makro indikatorima Srbije da ne bih pricao napamet. U tom smislu mogu da dajem generalne sugestije sto ne volim jer to smatram neozbiljnim. Mere se mogu predlagati tek na osnovu dobrog poznavanja makro situacije u zemlji, regionu i trgovinskim partnerima. Zato i kazem da su Srbiji potrebne strukturne reforme koje ce omoguciti investicije zasnovane na pozitivnom NPV a ne na politickim odlukama.
Kratkorocno, ako je situcaija kako navodite a verujem da jeste mogu uglavnom samo da potpisem ono sto ste i sami rekli. Jedino sto smatram da bez obzira na zaduzenost privrede treba polako devalvirati precenjeni dinar i paralelno omoguciti financial deepening (ne znam nas izraz) kako bi se uvodili novi finansijski instrumenti, smanjiti obavezne rezerve banaka kako bi kapital bio jeftiniji (evo vec nemam mesta)
Ukinuti drzavne garancije depozita, finansijski opismeniti narod (ovo sad nabacujem), uvesti mobilno bankarstvo (sto Telenor koliko vidim planira) kako bi se prosirila dostupnost kapitala a pojeftinile transakcije i kao sto rekoh nabacujem.
Dosta je mera koje treba razmotriti ali je potrebna malo ozbiljnija analiza nego ova koju ja pisem izlezavajuci se na trosedu. Svakako sve kratkorocne mere su tu samo da ugase pozar i zato ja i ponavljam kao papagaj da nam trebaju stukturne dugorocne reforme jer tek tada ce biti i kapitala za investicije. Sada kada treba gasiti pozar iluzorno je razmisljati da Krstic (iko) moze da obezbedi investicioni kapital.
A što se tiče konkretne metode primenjene da se Grčka primora na ovu kupovinu - od vremena kolonijalnih ratova ove dve zemlje su se usavršile . Danas koriste mnogo rafiniranije metode.Repertoar im je veliki ali ja nemam tu vrstu maštovitosti tako da zaista ne znam koju su "kvaku" našli za Grke.
Ali princip je sledeći. Pozivajući se na načelo slobodne razmene i konkurencije, u zemlji-žrtvi se unište sve delatnosti koje mogu uspešno da konkurišu zemljama Centra. Pri tom su argumenti kojima se dokazuje da je žrtva kršila načelo konkurencije najčešće besmisleni.
Grcima su desetkovali maslinjake, proizvodnju sireva od kozjeg i ovčijeg mleka gde su imali apsolutnu prednost (i bili jaka konkurencija Francuzima), Hrvatima će da zatvore brodogradilišta (jer su jaka konkurencija Britancima i Holanđanima), nama su uništili građevinarstvo i mostogradnju gde smo bili u evropskom vrhu, Bugarima su uništili povrtarstvo u kome su bili evropski No1, itd.
Kad promoteri principa konkurencije,STO i Brisel,sa argumentima tipa - gramaža, ambalaža, ružni kokošinjci, državne subvencije - unište grane koje su konkurentne, izvozno orijentisane i nosioci privrednog razvoja u zemlji-žrtvi, ta zemlja je praktično bačena na kolena. Sledi scenario - zaduživanje kod banaka, nemogućnost otplate kredita, i -završni udarac - na scenu stupa MMF "da pomogne".
1. Ne moraju Grci da kupuju fregate, helihoptere itd. Ako im se ne isplati mogu da izadju iz EU/NATO. Jednostavno. Isto kao sto ni Srbi ne moraju da grade autoputeve i da se zaduzuju ako nije isplativo to raditi. Ali ako podlezes marketinskim manipulacijama onda zavrsis kao Grci.
2. Ambalaza, gramaza, ruzni kokosinjci i drugo karikiranje ok ima preterivanja sa njihove strane ali pazi sva ta pravila vaze i za njihove proizvodjace. A ti zamisli ovo: izgraditi lepi kokosinjac je skuplje u Nemackoj nego u Srbiji (skuplji su inputi) pa plus radna snaga u EU opet skuplja nego kod nas pa da nema drzavnih subvencija sto zaista stvara neravnopravnu utakmicu ovo sto si naveo je beznacajno.
3. Nisu oni (jesu u stvari) unistili povrtarsvo, brodogradnju itd. U stvari ove delatnosti su propale jer nisu konkurentne a razloga je puno. Najkrace da bi bio konkurentan moras da kupis masinu kamata u Britaniji je recimo 3% u Hrvatskoj 7% kraj price (ovo je pojednostavljeno)
Politika, 19:46, 24.08.2013.
Autor: Agencija TANJUG
Lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić uživa najviše poverenje građana, a njegova stranka bi dobila ubedljivo najviše glasova ako bi danas bili raspisani izbori
Ilo još jedan Kururov spin.
http://www.vesti.rs/Vesti/Eskluzivno-Srpski-ministar-Lazar-Krstic-je-Americki-placenik-iz-Katara.html
Prvo, bilo kakva devalvacija dinara vodi bar tolikom uvecanju spoljnog duga Srbije, privrede i gradjana, ako ne i za nekoliko procenata vise. Mada sam ubijedjen da je ona neizbjezna, ukoliko se ne desi neki investicioni bum, koji bi zaposlio veliki broj nezaposlenih i poceo da puni praznu drzavnu kasu!
Drugo, bilo kakvo ukidanje garancija na depozite vodi bjezanju novca iz Srbije i to ozbiljnom - i veoma brzom - sto bi preko noci dovelo do redova ispred banaka, redova u prodavnicama, redova ispred ambasada za iseljavanje, redova ...!
Trece, obavezne rezerve su medjunarodni standard (Basel II, Basel III) koji vi ne mozete da jednostrano da smanjujete, a da ne ugorzite svoj kreditni rejting, koji ce da vam poskupiti da se zaduzujete na trzistu novca. Isto tako imajte na umu da je 80% bankarskog sektora vec u rukama stranih banaka, pa je to jednostavno nemoguce uraditi, a da iste ne povuku dio svog kapitala iz Srbije.
Pravite ogromnu grešku, mi imamo režim upravljano fluktuirajućeg kursa i kod nas se vrednost dinara određuje na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu uz intervencije NBS. U takvom režimu promena kursa naziva se depresijacija, a vi koristite termin devalvacija što se odnosi na režim fiksnog deviznog kursa. Naravno u našem slučaju, fluktuitrajućeg režima dk, postoji nešto što se u ekonomiji naziva ``nemoguće trojstvo`` a podrazumeva da ne možete istovremeno ostvariti tri cilja - monetarnu nezavisnost, stabilnost dk i finansijsku integraciju sa svetom.
Molim Vas shvatite ovo kao dobronamernu opasku, jer to i jeste, sve u cilju još većeg kvaliteta Vaših analiza.
Bez brige. Nisi citao od pocetka. Znamo obojica da smo u fluktuirajucem kursu ali je crnoje pokrenuo pricu o trilemi i naveo 3 puta kojim LK (mada to nije njegov nego posao guvernera) moze ici. U tom smilsu fiksni kurs je bio samo jedna od opcija a diskusija se razvila jer je crnoje dao primer Kine koja gomila rezerve sto je scenario neprimenjiv na nas iz vise razloga (da ne elaboriram sada) a jedan je da nasa pozicija pre podseca na Argentinu i Meksiko koji su takodje imali fiksni kurs ali su zavrsili sa potrosenim deviznim rezervama i bankrotstvom.
Slazem se i oko uvecanja duga i oko neizbeznosti devalvacije pa mi je jasno da smo u klopci koja mora da se popunjava kesom od spolja, zatvaranjem gubitasa i koliko god je to moguce nekim podsticajima za investicije. Kad kazem investicije najbolje bi bilo domace jer ekonometrijske analize pokazuju da domace investicije imaju znatno veci uticaj na rast GDP/per capita nego FDI. Ali sta je tu je mada mislim da moramo da kreiramo uslove da se domaci investitori podstaknu na ulaganje.
Ne slazem se sa ovim. Deo novca ce sigurno biti povucen ali garancije su ionako na depozite domacih gradjana. Uostalom garancije pre krize su bile na depozite ako se ne varam do 10K a sada su na 50K. Ljudi su vec imali iskustva sa manjim garancijama a generalno ukidanje/smanjenje garancija na depozite na srednji/dugi rok vodi makroekonomskoj stabilnosti koja je jedan od glavnih elemenata za bukvalno sve: razvoj finansijskog sistema, investicije...Ukidanje garancija smanjuje i moralni hazard na strani bankarskog sektora koji sada zna da i ako uprska bice tu drzava da obavi bailout. A to ne vodi stabilnosti vec upravo hazardu.
Tacno ali nasi propisi su zbog stabilnosti finansijskog sistema ostriji od Basela gde su propisane minimalne rezerve.
Da li ce smanjenje voditi odlivu kapitala? Sigurno u nekoj meri ali ako kod nas bude potraznje za kapitalom (a sigurno ce biti jer ce pustanjem dodatnog kapitala u promet pasti kamate) i ako drzava da subvencije za pokretanje poslova to bi moglo da pokrene investicije. Samo da ne budu glupi pa da subvencionisu gradjevinarstvo jer to pumpa rast vodi u bubble a ne proizvodi nista.
Podjite od sebe, koliko dugo biste držali svoju ušteđevinu u bankama države pred bankrotom, bez ikakve državne garancije da ce vam ušteđevina biti isplaćena? Postavite sebi jos jedno pitanje: zašto ‘države’ koje imaju najvisočije garancije depozita (USA $250,000, EU €100,000) nemaju problem sa likvidnošću i prilivom stranog kapitala?
Novac je običan papir, ako iza njega ne stoji neko ko mu garantuje vrijednost, sigurnost i povjerenje. Zato na većini novčanica piše: “We Promise to pay…”. Isto je i sa garantovanjem depozita. Sve dok Clearinghouses nijesu postale centralne banke, banke su imale problema sa povjerenjem jednih u druge, kao i stanovništvo da ce obećano biti ispoštovano. TRUST and CONFIDENCE are the words that make money go around! Slično je i sa osiguravajućim kućama – vidi pod Lloyd’s.
Zato je nelogično ovo što tvrdite istovremeno: da biste umanjili garancije tsedišama, iako tvrdite da je domaći capital najjeftiniji i najprodukktivniji za razvoj privrede!?
Nešto slično čeka i Srbiju ako ne poveća ročnost depozita, koji se ne postiže ukidanjem garancija već obratno.
Kreditni intenzitet (credit intensity) u Srbiji je jedan od najnižih u Evropi, pa bi uz kresanje javne potrošnje i birokratskih prepreka za investitore, Srbija bila veoma povoljna destinacija za investicije, jer jedan uloženi evro investiran u njoj donosi oko 0.7-0.8 evra ekonomskog rasta, dok je on u USA 5-6, evrozoni 4-5, a u Kini 3-4 evra na svaki evro privrednog rasta.
Trenutno zemaljskom kuglom kruži u kešu neinvestiranih preko $20 triliona dolara, koji čekaju povoljnu I sigurnu priliku da se negdje umnože i oplode. Posto je kreditni intenzitet i odliv kapitala u porastu kad su u pitanju BRIC i ASEAN, te CEE, to se traže zemlje gdje su trokovi proizvodnje niži, što je trenutni slučaj sa Srbijom. Neka samo 0.5% od ovih 20 triliona dodje u Srbiju, to je 100 milijardi evra investicija ili 4 sadašnja BDP-a, koji bi napravili jos 70-80 milijardi profita, ili 3 BDP-a u narednih 20 godina.
TRUST & CONFIDENCE!